Severno pitanje #2: Grenland na raskrsnici

Osim Kanade, još jedna arktička oblast dospela je u centar pažnje, a to je obližnji Grenland, danska autonomna pokrajina koja u aprilu ove godine ide na parlamentarne izbore. Uglavnom se priča o suverenitetu Grenlanda (da li će biti i dalje danski, da li će glasati za nezavisnost ili će Tramp uspeti da ga „uzme na ovaj ili onaj način“), ali se iza svega toga kriju, po običaju, finansijski razlozi.

Naime, Grenland je bio uspavano ostrvo na kraju sveta dok se nisu desile dve stvari: globalno otopljavanje i pomama za retkim metalima, mineralima i rudama, koje su postale okosnica nove ekonomije. Svi ih žele, ali ih Grenlanđani jedini poseduju, a sa otopljenjem biće ih lakše ekstrahovati iz zemlje bez toliko leda. A tu se pojavljuje i Trampova ponuda da „kupi Grenland“ (iako je ova opcija decidno odbačena ugovorom o kupovini Danskih Devičanskih ostrva iz 1916. godine).

Grenlandski (eskimski, inuitski) nacionalizam se pojavljuje kao jedna od vodećih sila na izborima, i on snažno gura Grenland ka nezavisnosti od Danske, kako je to više puta spomenuo Mute Egede, grenlandski premijer. Ali, stvari su ovde potpuno u finansijskoj sferi.

Danska svake godine daje „blok grant zajam“ („bloktilskud“) u visini od nekih 500 miliona evra, što čini oko 50 odsto grenlandskog budžeta i više od 20 odsto BDP-a ove teritorije. Iako je ove godine u anketama čak 84 posto Grenlanđana reklo da želi nezavisnost, ovaj broj se smanjuje za 45 posto kada se postavi pitanje ukidanje ovog blok granta – tada se samo 39 posto Grenlanđana odlučuje za nezavisnost, jer ne žele da im opadne životni standard, koji je, naravno, skandinavski.

Ako Grenland želi nezavisnost, moraće da popuni tih 500 miliona iz svojih sredstava. Grenlandska ekonomija se trenutno uglavnom sastoji od turizma, ribolova i rudarstva, a vlada je pokušala da i turizam i rudarstvo unapredi, te je u tu svrhu izgrađen i pravi međunarodni aerodrom u Gothobu (Nuuku).

Tu nastaju prvi problemi – Grenlanđani su želeli da im Kina napravi još tri aerodroma, ali je intervencijom i lobiranjem SAD ovaj projekat sprečen. Dakle, što se tiče turizma, postoji nada u rast, ali je on pomalo zakočen.

Tu dolazi na red rudarstvo – Grenlanđani se slažu da dobiju više američkih investicija u oblasti rudarstva, ali je 85 odsto njih protiv ideje da ih SAD pripoje.

Oni planiraju da daju koncesije američkim rudarskim kompanijama, ali ne pod američkim zakonima, već po danskim, eventualno (nezavisnim) grenlandskim, koji bi bili znatno strožiji od američkih.

Nepotrebno je reći da su Grenlanđani odbijeni veoma lošim standardima kopanja na Aljasci, gde često autohtono stanovništvo iste nacije (Inuiti) strada. Takođe, kako je Grenlanđana svega 60.000, postoji opasnost da bi kao deo SAD uskoro postali manjina u svojoj zemlji.

Dakle, Grenland se nalazi na prekretnici – mogao bi da traži nezavisnost, ali bi morao da popuni rupu u budžetu i da bude svestan da možda 50 odsto izvoza ne bi išlo u Dansku po pređašnjim ugovorima. S druge strane, preveliko otvaranje prema SAD da bi se budžetska rupa popunila, moglo bi izazvati druge probleme – ekološke i etničke.

Zasad Grenlanđani nisu voljni da razmišljaju van finansijskih okvira, a šta će se desiti u budućnosti, znaćemo na proleće.