Siromašne države opet snose posledice krize

Sastanci Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke završeni su bez konkretnih odgovora na probleme sa kojima se suočavaju zemlje u razvoju. Rat na Bliskom istoku, nastavak sukoba u Ukrajini, sve skuplje otplaćivanje dugova i neizvesnost oko mogućeg mehura u sektoru veštačke inteligencije dodatno komplikuju njihove ekonomske izglede.

Siromašnije države ponovo snose posledice kriza koje uglavnom izazivaju ili produbljuju bogatije zemlje, dok istovremeno rizikuju da zbog ubrzanog razvoja veštačke inteligencije još više zaostanu za njima.

Umesto novih rešenja, predstavnici međunarodnih finansijskih institucija ponovili su uobičajene preporuke, smanjivanje budžetskih deficita, sprovođenje ekonomskih reformi i privlačenje privatnih investicija.

Direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva ukazala je, međutim, na protivrečnost u takvom pristupu. Najveće budžetske neravnoteže beleže razvijene ekonomije, dok su se nivoi javnog duga u zemljama u razvoju poslednjih godina smanjivali. Ipak, rast prinosa na obveznice na drugim tržištima povećao je i njihove troškove zaduživanja. Prosečni izdaci za servisiranje duga u tim državama dostigli su 14 odsto državnih prihoda, ostavljajući manje novca za zdravstvo, obrazovanje i druge javne potrebe, prenosi Reuters.

Još manje jasnih odgovora ponuđeno je o posledicama razvoja veštačke inteligencije. Georgijeva je upozorila da ima mnogo više otvorenih pitanja nego pouzdanih odgovora i da treba biti oprezan prema onima koji tvrde da već znaju kako će se situacija razvijati. Prema oceni  Atlantskog saveta, sastanak je bio prilika da zemljama u razvoju ponudi smernice i konkretnu pomoć, ali da to nije učinjeno.

Razvijene države i same se suočavaju s ozbiljnim fiskalnim rizicima, dok političke prilike u mnogima od njih smanjuju spremnost da izdvajaju novac za međunarodnu razvojnu pomoć.

Bivši kolumbijski ministar finansija Mauricio Kardenas rekao je da među donosiocima odluka postoji snažan strah od ozbiljne krize, ali ne i jasan plan kako se za nju pripremiti. Ni MMF ni Svetska banka, uprkos angažovanju stručnjaka za veštačku inteligenciju, zasad nemaju konkretne preporuke za svet čiji se budući razvoj teško može predvideti.

Geopolitičke podele dodatno otežavaju saradnju. Napetosti između velikih sila, pojačane ruskom invazijom na Ukrajinu 2022. godine, ponovo su se pokazale tokom sastanaka, gotovo polovina delegata napustila je sednicu upravnog odbora MMF-a kada je govorio ruski ministar finansija. Istovremeno, napadi Huta na aerodrom u Rijadu poremetili su putovanje saudijskog ministra finansija Mohameda Al-Džadana, koji je morao kopnenim putem do Katara kako bi nastavio put avionom. Problemi nisu bili samo geopolitički. Bangkok, domaćin sastanaka, još se oporavljao od septembarskih poplava koje su tajlandskoj industriji nanele štetu od gotovo 200 miliona dolara.

Pojedini stručnjaci zato pozivaju na drugačiji pristup razvoju, a prioritet bi po njima trebalo da bude ravnomernija raspodela koristi od privrednog rasta, umesto nametanja oštrih strukturnih reformi siromašnijim državama. Ako se nejednakost poveća, a siromaštvo produbi, dugoročni troškovi biće još veći.

Sama otpornost privrede ne znači mnogo ako od nje korist imaju samo bogati i privilegovani. Ajhan Kose iz Svetske banke ocenio je da je svetska ekonomija izdržala energetski šok izazvan ratom SAD i Izraela protiv Irana bolje nego što se očekivalo. Globalna recesija je izbegnuta, ali su izgledi za rast ipak pogoršani, jer je rast usporio u polovini razvijenih ekonomija, dok je u zemljama u razvoju pao sa 4,4 na oko 3,6 odsto.