Skladištenje energije magnet za globalne investicije

Energetika se tokom više od veka bitno promenila. Dok se ranije govorilo o nalaženju i iskopavanju uglja i vađenju nafte i gasa, danas je priča drugačija. Glavna tema je čuvanje stvorene energije. Odnosno, razvoj baterija tj. sistema za skladištenje. Oni su potrebni kako bi obnovljivi izvozi zaista mogli da postanu pouzdani.

Litijum-jonske baterije pokrenule su veći deo dosadašnje revolucije u skladištenju. Međutim, one nisu konačno rešenje, kaže hemijski inženjer i saradnik Forbesa Robert Rejpijer (Robert Rapier).

„Ona teško može da se takmiči u primeni za ultra-dugo čuvanje, poput skladištenja energije danima ili nedeljama. Lanac snabdevanja snažno zavisi od litijuma, kobalta i nikla, što nosi geopolitičke rizike i cenovnu nestabilnost. Tu je i pitanje bezbednosti. Litijum-jonske baterije nose rizik od požara, a reciklaža je i dalje izazov. Ukratko, litijum-jonske baterije ostaju nezamenljive, ali neće biti jedino rešenje problema skladištenja“, pojašnjava.

Prema njegovim rečima, u toku je trka za razvoj tehnologija koje mogu da postignu ono što litijum-jonske ne mogu – duže trajanje, niže troškove ili veću bezbednost. Nekoliko kandidata se izdvaja: vanadijumske baterije, sistemi zasnovani na gravitaciji, termalno skladištenje i natrijum-jonske baterije.

„Skladištenje energije više nije niša, već magnet za globalne investicije. Prema podacima koje je izneo Wood Mackenzie, globalno tržište skladištenja trebalo bi da poraste desetostruko do 2030. godine. To predstavlja stotine milijardi dolara novog kapitala. Vlade ubrzavaju trku. U SAD, Zakon o smanjenju inflacije doneo je poreske olakšice za primenu skladišta i domaću proizvodnju, dok Ministarstvo energetike finansira demonstracione projekte dugotrajnog skladištenja. Evropa je uvela slične podsticaje, a Kina ostaje najveći svetski pokrovitelj i litijum-jonske i novih hemijskih tehnologija“, navodi Rejprijer.

Prema njegovim rečima, ovo nadmetanje ima geopolitičku težinu. Kao što je eru nafte oblikovala kontrola nad bušotinama i transportnim putevima, tako će eru skladištenja oblikovati dominacija nad lancima snabdevanja mineralima, proizvodnim kapacitetima i intelektualnom svojinom. SAD pokušavaju da sustignu Kinu, koja danas kontroliše veći deo globalnog lanca snabdevanja baterijama, piše Forbes.

„Najverovatniji ishod nije zamena jedne tehnologije drugom, već hibridna mreža. Litijum-jonske baterije će i dalje dominirati kratkoročnim skladištenjem. Baterije sa tečnošću, termalno skladištenje i gravitacioni sistemi mogli bi da zauzmu mesto u dugoročnoj primeni. Natrijum-jonske baterije mogu postati srednje rešenje za jeftino i bezbedno skladištenje u stacionarnim uslovima“, ističe Rejprijer.

Ono na šta dodatno ukazuje da skladištenje nije samo pitanje omogućavanja obnovljivih izvora da se široko primenjuju. To je i pitanje energetske bezbednosti zemalja. One koje mogu uspešno da balansiraju svoje mreže bez uvoza goriva uživaće novi nivo otpornosti. Investitori će profitirati ukoliko prepoznaju tehnologije i kompanije koje mogu da realizuju svoje ideje, uz uspešno snalaženje u politici i rizicima lanca snabdevanja.

„Skladištenje je bojno polje na kojem će se odlučivati budućnost čiste energije. Neće se raditi o tome ko kontroliše naftna polja ili gasovode, već o tome ko može da ovlada tehnologijama koje drže svetla upaljena kada sunce zađe i vetar stane“, zaključuje Rejpijer.

Ističe i da Bolivija poseduje najveće dokazane rezerve litijuma na svetu, te da, ukoliko se resurs litijuma bude razvio na pravi način, on bi mogao da pomogne da ova zemlja postane prava ekonomska sila.