Slabljenje ekonomskog uticaja SAD u svetu

Centralne banke širom sveta različitim tempom sprovode svoju politiku kamata — ili čak u različitim pravcima.

Američki Fed je zakasnio da poveća kamatne stope kada je inflacija porasla i zakasnio da ih smanji kada je opadala. Evropska centralna banka i Banka Engleske počele su da snižavaju stope pre Feda, kao i mnoge centralne banke na tržištima u razvoju. U Kini, nasuprot tome, kreatori politike se bore da zaustave usporeni kolaps tržišta nekretnina i podrže svoju berzu.

Kada se putevi centralnih banaka raziđu, dešavaju se čudne stvari. Analitičari Bloomberga kao primer navode nedavnu istoriju jena. Japanska valuta je pala u prvoj polovini godine, zatim je porasla tokom leta, a zatim ponovo pala pošto su se očekivanja Feda i Banke Japana kretala odvojeno.

Promenljivost valute ima posledice. Slabiji jen značio je više profita za japanske kompanije i Nikkei indeks. Kada je jen ojačao, taj proces je krenuo obrnutim putem – što je izazvalo pad japanskih akcija od 12 odsto samo tokom jednog dana u avgustu. Investitori koji su se zaduživali jeftino u Japanu i ulagali u sredstva sa visokim prinosom na drugim mestima povlačili su sredstva. Kada je rast jena učinio ranije opklade neisplativim, zadat je udarac svemu, od američkih akcija preko meksičkog pezosa do bitcoina.

Tako da uticaj jedne centralne banke iz vodećih ekonomija može biti snažan, a uticaj američkog Feda slabi.

Ali to nije jedina velika institucija SAD koja na globalnom nivou gubi domet. Godine 2022. Bajdenova administracija je pokrenula niz sankcija sa ciljem da osakati tzv. ratnu ekonomiju Vladimira Putina. Ali indijska kupovina nafte održala je moskovsku kasu punu gotovinom, kineski izvoz je rusku industriju održavao operativnom. Kao rezultat toga, 2024. godine Rusija je na putu ka da ostari godišnji rast od 3,5 odsto BDP-a, a njene trupe nastavljaju da napreduju u Ukrajini.

Šta se dešava sa američkim ekonomskim uticajem, piraju se analitičari Bloomberga.

Prvo, struktura svetske ekonomije se promenila, a SAD i njeni saveznici imaju manji udeo nego pre. 1990. SAD su činile 21 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda, a Grupa sedam najrazvijenijih zemalja 50 odsto. U 2024. njihov udeo je pao, redom, na 15 I 30 odsto.

Drugo, važni delovi sveta se udaljavaju od operativnog sistema koje su dizajnirale Sjedinjene Američke Države. Nekada je grupa G7, na čelu sa SAD, donosila velike odluke.

Zatim je – sa usponom Kine i drugih velikih tržišta u razvoju – klub proširen na G20. Sada su duboke pukotine između SAD i Evrope s jedne strane i Kine i Rusije s druge strane učinile G20 uglavnom neefikasnom. Jedna mera njenog opadajućeg uticaja je pojava konkurentskih grupacija, kao što je BRIKS – prvobitno zamišljena kao investiciona kategorija, a Brazil, Rusija i druge članice tržišta u nastajanju smenjuju se domaćinima samita koje ova grupacija organizuje.

Dolar je i dalje glavna svetska rezervna valuta, ali ne uživa dominantnu poziciju kao nekada. Udeo dolara u globalnoj centralnoj banci pao je sa 72 odsto u 2000. na 58 odsto u 2023, prema Međunarodnom monetarnom fondu. Podaci Narodne banke Kine pokazuju da Kina sada izmiruje četvrtinu svojih trgovinskih transakcija u juanima – u odnosu na 0,0 pre tek nešto više od jedne decenije.