Sledi globalna kriza gladi ako Ormuski moreuz ostane zatvoren

Svetska javnost već zna koliko je Ormuski moreuz važan za energetiku, ali se sada sve više pažnje usmerava na njegovu ključnu ulogu u snabdevanju đubrivima, od kojih direktno zavisi globalna proizvodnja hrane. Kroz ovaj uski pomorski prolaz ide oko trećine svetske trgovine sirovinama za đubrivo, kao i petina globalnih isporuka prirodnog gasa potrebnog za njihovu proizvodnju.

Zbog delimične blokade plovidbe, situacija se sve češće opisuje kao ozbiljna pretnja bezbednosti hrane. Upozorava se da bi produženi poremećaji mogli brzo da prerastu u globalnu krizu gladi, jer se prekida ključni lanac snabdevanja, prenosi Reuters.

Zemlje Persijskog zaliva su među najvećim proizvođačima i izvoznicima đubriva. Samo tokom jedne godine iz regiona se izvoze desetine miliona tona, dok je Iran među najvećim izvoznicima uree na svetu. Uz to, Bliski istok obezbeđuje skoro polovinu svetske trgovine sumporom, koji je neophodan za proizvodnju đubriva i mnoge industrijske procese.

Od početka tenzija i pretnji napadima na brodove, kroz moreuz prolazi znatno manje tereta sa ključnim sirovinama poput amonijaka i azota. To dodatno pogoršava situaciju na tržištu i stvara neizvesnost u snabdevanju.

Problemi su dodatno pojačani zatvaranjem velikih proizvodnih kapaciteta, poput katarske kompanije QAFCO, jednog od najvećih svetskih proizvođača uree, koji je obustavio rad nakon napada na energetsku infrastrukturu. Katar pritom nema alternativni pravac za izvoz, niti za uvoz hrane, što povećava pritisak i na region i na globalno tržište.

Kako oko polovine svetske proizvodnje hrane zavisi od sintetičkih đubriva, svaki poremećaj u njihovoj dostupnosti može dovesti do pada prinosa i rasta cena osnovnih namirnica. Već sada poljoprivrednici trpe dvostruki udar zbog skupljih đubriva i goriva.

Cene su već počele naglo da rastu, u nekim slučajevima i više od 60 odsto u kratkom roku, što podseća na prethodne krize izazvane ratovima i energetskim šokovima. Iako još nisu dostignuti ekstremi iz ranijih godina, tržište je pod velikim pritiskom i u stanju neizvesnosti. Podsetimo, rat na Bliskom istoku počeo je 28. februara napadom SAD i Izraela na Iran.

Mnogi kupci trenutno odlažu nabavke u nadi da će cene pasti kada se situacija stabilizuje, ali to dodatno usporava trgovinu. Istovremeno, proizvođači se suočavaju sa problemom skladištenja jer ne mogu da plasiraju robu ili da dobiju nove sirovine.

Najveći rizik je da bi produžena blokada mogla naterati fabrike da smanje proizvodnju, što bi dodatno ograničilo ponudu i pogoršalo situaciju na globalnom nivou.

Uticaj rasta cena i nestašica zavisi i od toga koliko su pojedine zemlje zavisne od uvoza iz Persijskog zaliva, kao i od trenutka u poljoprivrednom ciklusu. Dok su neke razvijene zemlje već obezbedile zalihe, druge, posebno u Aziji i Africi, tek ulaze u ključne faze setve i posebno su izložene riziku.

Najugroženije su siromašnije države koje nemaju kapacitet da apsorbuju rast troškova. Za njih kombinacija skupljeg đubriva, goriva i hrane može brzo prerasti u ozbiljnu ekonomsku i socijalnu krizu. Iako cene hrane globalno još nisu eksplodirale, dugoročan uticaj bi mogao biti vrlo ozbiljan ako se poremećaji u trgovini nastave.