Smanjene prognoze za ekonomski rast Turske

Turska je smanjila svoje prognoze za bruto domaći proizvod, signalizirajući da vlada daje prioritet stabilnosti cena u odnosu na brzi rast.

Novi takozvani Srednjoročni program predstavljen predviđa rast privrede od 3,3 BDP-a ove godine i 3,8 odsto sledeće, što je niže u odnosu na prošlogodišnje projekcije od 4,0 i 4,5 odsto.

Procena za narednu godinu iznad je medijane od 3,5 odsto iz ankete Bloomberga sprovedene ranije među ekonomistima, ali i dalje znatno ispod prosečnog tempa od oko 5,0 odsto zabeleženog u poslednje dve decenije.

Za mnoge je to znak da kreatori politike daju prioritet smanjenju inflacije, koja je više nego šest puta viša od zvaničnog cilja od 5,0 odsto.

Oprezniji pristup verovatno će zahtevati postepeno ublažavanje monetarnih uslova od strane centralne banke, koja je počela da smanjuje kamatne stope u julu. Obuzdavanje inflacije bez uvlačenja ekonomije od 1,4 biliona dolara u recesiju pokazalo se kao izazovan zadatak za Tursku.

Preduzeća se žale da su viši troškovi zaduživanja smanjili njihove profite, dok domaćinstva i dalje očekuju visoku inflaciju i troše brže nego što se očekivalo.

Prognoza je da će inflacija završiti ovu godinu na 28,5 odsto, a 2026. na oko 16 odsto, što je velika revizija u odnosu na prošlogodišnje procene od 17,5 i 9,7 procenata. Avgustovsko  saopštenje centralne banke procenilo je inflaciju na kraju 2025. u rasponu od 25 do 29 odsto.

Vlada je takođe povećala svoju procenu budžetskog deficita, očekujući manjak od 3,6 odsto BDP-a, što je za pola procentnog poena više od prethodne projekcije.

Ministar finansija Mehmet Simsek uveo je nove poreze za domaćinstva i preduzeća kako bi pokrio veće rashode, delimično podstaknute masovnom kampanjom obnove na jugoistoku zemlje nakon dva razorna zemljotresa koja su pogodila region 2023. godine.