Soja postala nova tačka sukoba između SAD i Kine

Kako se trgovinske tenzije između Sjedinjenih Američkih Država i Kine nastavljaju uz sve više mera sa obe strane, soja je postala nova tačka sukoba u trgovinskim ratovima.

Rastuće tenzije između dve zemlje povećale su percepciju rizika na globalnim tržištima, što je uticalo na cene robe, prenosi Anadolu Agency.

Kina je nedavno uvela dodatne mere za ograničavanje izvoza retkih zemnih elemenata, a kao odgovor na to, predsednik SAD Donald Tramp je najavio uvođenje 100 odsto carine preko već postojeće stope na kinesku robu počev od 1. novembra, kao i kontrole izvoza na sav ključni softver.

Tramp je u nedavnoj objavi na društvenim mrežama naveo da Kina „namerno ne kupuje“ američku soju.

Međutim, Kina je od Trampovog dolaska na vlast diverzifikovala svoj uvoz soje, kako bi smanjila zavisnost od SAD. Prema izveštajima, Kina još uvek nije obezbedila veliki deo svojih potreba za sojom za decembar i januar, dok visoke cene brazilske soje odbijaju kupce.

Zbog toga bi Peking mogao biti prinuđen da koristi državne rezerve kako bi zadovoljio kratkoročne potrebe za sojom, a ta mogućnost utiče i na tržište soje.

Cena soje je zabeležila umereni rast u odnosu na kraj prošle godine – 2025. je počela sa cenom od 10,10 dolara po bušelu, pala je na 9,70 tokom godine, a zatim se stabilizovala oko 10,82 dolara.

„Soja ima sociopolitički značaj u Vašingtonu, jer su farmeri igrali veliku ulogu u Trampovom izboru,“ rekao je Sadi Kajmaz, stručnjak za azijska tržišta, za Anadolu.

On je istakao da su Sjedinjene Američke Države, zajedno sa Brazilom, jedan od dva najveća izvoznika soje na svetu, dok Kina nije samodovoljna kada je u pitanju ova kultura.

Kajmaz je naveo da Kina, zbog svoje velike stočarske industrije, mora da uvozi značajnu količinu soje iz inostranstva, a zbog tenzija sa SAD-om, Peking se poslednjih godina okrenuo Brazilu.

Rekao je da je soja ove godine slabo kotirala na Čikaškoj robnoj berzi, jer je Kina gotovo potpuno obustavila porudžbine iz SAD-a.

„Tramp je zbog toga ljut, jer tvrdi da Kina pokazuje neprijateljski stav time što smanjuje narudžbine soje, i zapretio je da će obustaviti uvoz jestivog ulja iz Kine“, dodao je on.

Visoke kamatne stope i rastući troškovi đubriva dodatno vrše pritisak na farmere.

„Poljoprivredni analitičari kažu da Kina mora da kupi oko deset miliona tona soje do kraja godine“, rekao je on.

Kajmaz je istakao da su isporuke iz Brazila poskupele za gotovo tri dolara po bušelu, zbog vremenskih uslova i troškova transporta, navodeći da je Kina, sredinom oktobra, zauzela stav „čekanja i posmatranja“, jer su brazilske cene visoke, a američka soja „politički neprihvatljiva“.

„Kineski poljoprivredni analitičari kažu da bi državne rezerve mogle da budu iskorišćene u ovoj fazi, jer komercijalne zalihe od 44 miliona tona, koje su nagomilane intenzivnim kupovinama tokom nekoliko godina, mogu da posluže kao tampon-zona“, rekao je on.

Kajmaz smatra da bi potencijalno primirje u trgovinskom ratu između SAD i Kine moglo da dovede do rasta cena soje.

„Brazil je u prvih devet meseci ove godine izvezao više od 102 miliona tona soje, što predstavlja novi rekord“, rekao je on. „Kineska potražnja igra ogromnu ulogu u tome – od svakih 100 tona soje koje je Brazil izvezao ove godine, 79 tona otišlo je u Kinu.“

On je dodao da je Kina najveće tržište za celulozu, kafu, kukuruz i mnoge druge resurse, kao i za najvećeg svetskog proizvođača gvožđevite rude – kompaniju Vale.

Nakon što je Tramp uveo carinu od 50 odsto na Brazil, Kina je počela sve više da kupuje arabika kafu.