Šoškić: ECB ima razloge da teži ublažavanju monetarne politike

Verujem da Evropska centralna banka (ECB) ima jake razloge da teži relaksaciji monetarne politike kako bi podstakla posustalu evropsku ekonomsku aktivnost koliko je moguće. Kada je reč o inflaciji, činjenica da je ona pod kontrolom u evrozoni i da se stabilizuje dobra je vest i za zemlje na obodu evrozone, pa i za Srbiju, jer neće doći do prelivanja uvozne inflacije, kaže za Biznis.rs Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši guverner Narodne banke Srbije.

„Inflacija nije jedinstvena na celoj teritoriji evrozone. Ona se računa kao ponderisani prosek inflacije koja se obračunava. Činjenica da je u evrozoni pod kontrolom ne znači da će biti pod kontrolom i u Srbiji, mada neće doći do prelivanja uvozne inflacije. Osetljivi smo na uvoznu inflaciju, jer ako uvozni artikli poskupljuju na međunarodnom tržištu onda se to preliva na domaće cene, posebno u uslovima fiksnog deviznog kursa“, ocenio je Šoškić.

Povod za pitanja o monetarnoj politici evrozone u narednim mesecima upućena našem sagovorniku proizašao je iz analize njujorškog hedž fonda ExodusPoint Capital Management, koji navodi da očekuje da će ECB tokom prve polovine sledeće godine još dva puta smanjiti kamatne stope, iako većina tržišnih analitičara ne predviđa nova smanjenja.

Inflacija u evrozoni je, prema podacima do oktobra 2025. godine, pala sa vrhunca od 10,6 procenata krajem 2022. na svega 2,5 odsto, dok je privredni rast gotovo zastao, BDP se povećava po stopi od svega 0,3 odsto kvartalno, što je najslabije od pandemije. ExodusPoint Capital Management smatra da su ti podaci previše slabi da bi monetarna politika ostala restriktivna.

Fond ističe da osnovu tog uverenja masovno ulaže u evropske obveznice. Ova prognoza oslanja se na aktuelne makroekonomske podatke i označava mogući preokret u evropskom tržištu obveznica posle dve godine oštre monetarne politike. Logika kojom se rukovodi američki hedž fond je da je inflacija obuzdana, a da rast slabi. Visoki troškovi zaduživanja i pad potrošačke tražnje primoraće ECB da reaguje.

„Postojeće emitovane obveznice po višim cenama, ukoliko sadašnja kamatna stopa počne da opada pod dejstvom monetarne politike Evropske centralne banke, trebalo bi da se prodaju uz premiju u odnosu na njihovu nominalnu vrednost. Dakle, realno je očekivati da poraste tražnja za njima na sekundarnom tržištu obveznica, dok se ne izjednače sa stopom prinosa na one koje su izdate po povoljnijoj kamatnoj stopi. Ranije emitovane obveznice sa višim kamatnim stopama dobiće na vrednosti, to je zakonomernost“, objašnjava Dejan Šoškić.

Da li će one biti vrednije od američkih obveznica može se govoriti samo sa aspekta toga koliko procentualno u odnosu na nominalnost su investitori spremni da plate za evropske obveznice, ističe naš sagovornik, dodajući da je ukupan volumen obveznica emitovan u Evropi i Americi različit.

„Ukupna vrednost javnog duga u Evropi, barem kod određenog broja zemalja, bila je na nižem nivou nego u SAD, ali sada imamo dva bitna impulsa koji vode zaduživanju. Jedan je tendencija i želja nekih da se izdvajanja za odbranu podignu na pet procenata BDP-a i da lokomotiva evropske privrede, a to je Nemačka, znatno više investira u odbranu, odnosno vojni budžet u uslovima recesije u kojoj se nalazi“, naglasio je Šoškić.

Prema njegovim rečima, to će otvoriti pitanja oko finansiranja, a drugi važan impuls je potreba za finansiranjem konkurentnosti evropske privrede, koja bi trebalo da proističe iz analize koju je predstavio Mario Dragi. On navodi da su potrebna znatno veća ulaganja u infrastrukturu, nauku, obrazovanje, kako bi se podigla konkurentnost privrede.

Dragi je ponovo istakao potrebu za zajedničkim evropskim zaduživanjem, bilo svih članica ili „koalicije spremnih“, kako bi se finansirali veliki projekti koji povećavaju produktivnost jer fragmentisano nacionalno trošenje više ne daje rezultate. Dragi je takođe upozorio da evropska zavisnost od SAD u oblasti odbrane delimično objašnjava zašto noviji trgovinski sporazumi uglavnom idu u korist Amerike.

„Ova dva pomenuta ogromna finansijska izdatka usred depresije velikih zemalja u Evropi, to je ono što predstavlja najveći izazov za Stari kontinentu narednom periodu. Verujem da su to jaki razlozi da se teži relaksaciji monetarne politike ECB“, zaključio je Šoškić.