Sporazum o slobodnoj trgovini “katapultiraće” privrednu saradnju Egipta i Srbije

Egipat i Srbija imaju već mnogo decenija bliske političke i kulturne odnose. Ipak, privredna saradnja je uvek bila ono što „obećava”, ali se ne ostvaruje u punom potencijalu.

Ugovor o slobodnoj trgovini je potpisan i verifikovan, očekuje se da stupi na snagu tokom leta, a trebalo bi da „katapultira” u nove visine privrednu saradnju između dve zemlje, ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs Basel Salah, ambasador Egipta u Beogradu.

Koji su glavni stubovi ekonomskog razvoja Egipta do 2030. godine? Da li postoje konkretni planovi za veće otvaranje tržišta i privlačenje stranih investicija?

– Sada smo fokusirani na ekološki prihvatljive projekte i industrijalizaciju. Takođe, razmatramo rad na novim trendovskim projektima poput zelenog vodonika. To je kontinuirani trend koji sustižemo sa nekoliko zemalja, uključujući Norvešku i Dansku. Fokusirani smo i na solarne elektrane, kao i na likvifikaciju gasa. Prenos gasa putem gasovoda je veliki tekući projekat koji realizujemo u saradnji sa nekoliko italijanskih kompanija.

Naš plan za narednih pet godina je da se fokusiramo na industrijalizaciju i obnovljive izvore energije, nekretnine i pretvaranje Egipta u logističko čvorište osnivanjem nekoliko novih luka na obalama Crvenog i Sredozemnog mora: Ain Sohla, Port Said i Suec. U oblasti Suec, gde se nalazi Suecki kanal, uspostavili smo slobodnu ekonomsku zonu i mnoge zemlje već ulažu u nju, uključujući Rusiju i Kinu.

Kako Egipat balansira potrebu za ekonomskim rastom sa velikim demografskim izazovima?

– Sada nas ima oko 110 miliona. Od toga je deset miliona iseljenika, a 100 miliona ljudi je prisutno u samoj zemlji. To je prilično veliki izazov i mi primenjujemo ono što se naziva pristupom korak-po-korak uspostavljanjem pilot projekata i osiguravanjem da naši pregovori sa Svetskom bankom i Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) uzimaju u obzir društveni efekat ekonomskih reformi na stanovništvo. Trudimo se da ispunimo finansijske obaveze, uključujući međunarodni dug, dok istovremeno radimo na supstituciji uvoza lokalnom proizvodnjom, kako bismo smanjili potrebu za korišćenjem čvrste valute. Paralelno nastojimo da povećamo izvoz – ne samo ka Bliskom istoku i Africi, već i ka EU i SAD.

Što se tiče stanovanja, imamo višak stambenih jedinica. U Egiptu je običaj da se stanovi poseduju, a ne iznajmljuju. U javno-privatnom partnerstvu obezbedili smo stanove različitih cena za sve slojeve društva. Veći izazov je nezaposlenost koju pokušavamo da smanjimo otvaranjem fabrika za lokalnu proizvodnju ranije uvoznih proizvoda, ali i izvozom radne snage.

Da, to postoji čak i ovde u Srbiji. To je jedan od uspešnih projekata koje smo nedavno imali sa srpskom stranom – izvoz egipatske radne snage može nam doneti nekoliko prednosti i pozitivnih rezultata: smanjuje prenaseljenost, nezaposlenost i istovremeno povećava devizne doznake. One su ključne za egipatsku ekonomiju – oko 20 odsto doznaka u dolarima i evrima dolazi od Egipćana koji rade u inostranstvu. Prilično slično kao i kod Srbije, gde uslužni sektor ima važnu ulogu, zar ne?

Kako ulazak Egipta u BRICS menja njegov ekonomski i geopolitički položaj? Da li to znači veće udaljavanje od Zapada ili samo diverzifikaciju partnerstava?

– Držao bih se ideje o diverzifikaciji ekonomskih partnera – to važi za sve članice BRICS-a. Ekonomska situacija se globalno menja, pa je pronalaženje novih, kreativnih partnerstava ključno za privlačenje različitih prihoda i investicija, kako u Egiptu, tako i u drugim članicama. BRICS je ekonomski konglomerat u usponu sa svetlom budućnošću. Naši odnosi sa članicama su stabilni, a rast saradnje, recimo sa Indijom, omogućava investicije i korišćenje lokalnih valuta, čime se smanjuje pritisak na devize u trgovini. BRICS je održiva opcija, ali ne isključuje postojeća partnerstva.

Da li je BRICS alternativa za finansiranje velikih infrastrukturnih projekata, na primer preko Nove razvojne banke?

– Ne. BRICS se zasad vidi više kao forum za unapređenje ekonomskih politika i trgovine među članicama. Fokus je na novim projektima i jačanju međusobnih partnerstava, ali nije alternativa postojećim međunarodnim ekonomskim institucijama. Cilj mu je da maksimizira ekonomski potencijal članica, ne samo kroz tradicionalne odnose sa Zapadom, već i kroz saradnju sa susedima i partnerima širom sveta, otkrivajući nove izvore koristi. Njegov cilj je da maksimizira koristi koje još nisu otkrivene.

Kako Egipat gleda na najavljene nove trgovinske barijere od strane SAD, posebno Trampove carine? Da li očekujete novu fazu globalne fragmentacije i kako se Egipat priprema za nju?

– Predsednik Tramp ima dva glavna prioriteta: uspostavljanje mira u svetskim sukobima i kreiranje obostrano korisne ekonomske strukture za SAD i njihove partnere. Iako je bilo tenzija sa Kinom, on je najavio da su pregovori sa Pekingom plodonosni i korisni za obe strane. Oni daju obostrane rezultate i kada je Egipat u pitanju. Mi trenutno pregovaramo sa američkom administracijom o carinama koje su obnovljene, ne samo prema nama, već i prema drugim zemljama i regionalnim silama. Ti razgovori za sada teku pozitivno. SAD pokazuje ekonomsku fleksibilnost i težnju ka obostrano korisnim rešenjima. Nadam se da će to doprineti boljoj, a ne fragmentisanoj svetskoj ekonomiji.

Kako se Egipat nosi sa posledicama sukoba u Gazi i Crvenom moru na Suecki kanal i pomorski saobraćaj?

– Sukob u Gazi ima ozbiljne negativne posledice po egipatsku, ali i po ekonomije celog Bliskog istoka i Severne Afrike. Napadi Huta su direktna posledica tog sukoba. Egipat pokušava da podstakne i Hamas i Izrael na pregovore, prekid vatre i što veću humanitarnu pomoć Palestincima, međutim, osnovni problem ostaje – Izrael ne prihvata postojanje palestinske države. Kada bi to učinio, svi ovi sukobi bi nestali. Palestinci decenijama traže državu na zemlji na kojoj žive hiljadama godina. Arapska mirovna inicijativa i dalje stoji – ona predviđa normalizaciju odnosa s Izraelom ako se uspostavi palestinska država u granicama iz 1967. godine, uz poštovanje UN rezolucija 242 i 337 – ali mi ne vidimo bilo kakav izraelski napor da se zaista krene napred ka uspostavljanju bezbednosti za Izrael i države za Palestince.

Kada izraelska vlada zaista shvati da je mir rešenje za sve probleme koji postoje za njih u pogledu bezbednosti, to će biti korak u pravom smeru, a otvoriće se prostor i za ekonomski procvat, zajedničke projekte i jače regionalne veze. Do tada – nema svetla na kraju tunela.

Koje sektore biste preporučili srpskim kompanijama da istraže u Egiptu? Kako izgleda poslovna klima u vašoj zemlji iz perspektive stranih investitora?

– Kao što znate, potpisali smo Sporazum o slobodnoj trgovini između Egipta i Srbije, koji stupa na snagu ovog leta. To je ključan korak koji ne samo da otvara vrata za bilateralni izvoz, već i za šire strateške inicijative. Zaista je pravo vreme za ovakvo pitanje jer sam veoma optimističan u vezi s tim. Smatram da je ovaj sporazum rezultat kreativnog ekonomskog partnerstva između dve prijateljske zemlje koje neguju snažne odnose već vekovima.

Sporazum će omogućiti trgovinu u oblastima poput poljoprivrede, industrije i sirovina. Egipat može postati kapija za srpske proizvode ka Africi, jer imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini sa gotovo svim afričkim zemljama. Istovremeno, Srbija može biti naša kapija ka Zapadnom Balkanu, omogućavajući egipatskim proizvodima da lakše dopru do ovog tržišta. Ne govorimo samo o izvozu, već i o zajedničkim investicijama i proizvodnji – srpski proizvodi mogu se proizvoditi u Egiptu i dalje izvoziti, a egipatski proizvodi mogu se lokalno proizvoditi u Srbiji za tržište Balkana.

Egipat nudi i „zlatnu licencu”, koja velikim investitorima omogućava dobijanje svih potrebnih dozvola i dokumenata na jednom mestu, u znatno kraćem roku. Posebno tražimo investitore u oblasti zelenih nekretnina, cementne industrije, prerade sirovina kao što su gvožđe, mermer, granit, fosfati, mangan – sve to je otvoreno za srpske firme.

Takođe, energetski sektor je od posebnog značaja. Egipat ima veliko iskustvo u obnovljivim izvorima energije – solarnoj, hidro i vetroenergiji. Imamo najveću solarnu elektranu na svetu i idealne klimatske uslove, a Nil nam pruža velike hidroenergetske mogućnosti. Zahvaljujući padu cena kineskih solarnih panela solarni potencijal Sahare postaje sve dostupniji. Iskustvo koje imamo u ovoj oblasti je bogato i spremni smo da podelimo znanje, kao i da investiramo u Srbiji.

Kako ocenjujete trenutni nivo ekonomskih odnosa između Egipta i Srbije?

– Od početka pregovora o sporazumu o slobodnoj trgovini i njegove objave naš nivo trgovine je porastao za oko 45 odsto. Očekujem da će, kada sporazum stupi na snagu, najgori pesimistički scenario biti udvostručenje našeg nivoa trgovine. Najbolji je povećanje na 400 odsto u narednih pet godina, tako da se nadam da će dve privredne komore i privatni sektor odmah požuriti – ne samo da povećaju nivo trgovine izvozom i uvozom u različitim sektorima koji su imali više od 40 odsto uvoznih carina koje će biti ukinute, već i da povećaju domaće investicije sa obe strane.

Koje su ključne grane u kojima vidite potencijal za produbljivanje saradnje – poljoprivreda, građevinarstvo, turizam, IT…?

– Egipatski ministar za IT je bio u Beogradu prošlog novembra. Imao je odličnu i plodnu saradnju sa svojim kolegom iz Srbije u okviru realizacije memoranduma o razumevanju i saradnji između dva ministarstva. Uz to se naš ministar već sastao sa nekoliko IT kompanija. Kao rezultat ove posete, nekoliko projekata je u toku između kompanija u Srbiji i Egiptu, a planira se i poseta srpskog ministra telekomunikacija i medija Egiptu kako bi se i sa svoje strane upoznao sa egipatskim preduzećima koja se bave informacionim tehonologijama.

Pratiće ga nekoliko srpskih IT kompanija, kako bi unapredile ili otkrile dodatne projekte pored onih koji su trenutno u toku, a sve u cilju povećanja saradnje koja se tiče srpskog IT sektora koji učestvuje sa deset odsto u srpskom BDP-u. To je veoma visok procenat, možda veći čak i od egipatskog IT sektora, koji je prilično napredovao time što mnogo autsorsinga obavljamo u nekoliko zemalja, uključujući Indiju i zemlje Zapadne Evrope. Mislim da srpska strana može imati koristi od korišćenja naših znanja i udaljenih inženjera.

Da li postoji konkretno interesovanje egipatskih kompanija za ulaganje u Srbiji ili obrnuto?

– Da, i to u energetiku, infrastrukturu, železničke sisteme, vodovod, nekretnine i tržne centre. Verujem da je nebo granica i zato se nadam da će sporazum o slobodnoj trgovini odmah stupiti na snagu. Srbija je privlačna destinacija za ulaganja, sa prijateljskom atmosferom koja podstiče investitore. Već sam dobio nekoliko upita od velikih egipatskih kompanija zainteresovanih za ulaganja u pomenute sektore, a sporazum je ključan da to postane stvarnost.

Pominjali smo i prošle godine – firme poput švedske Roscom i egipatskog Hassana Allama, koji su aktivni u Africi, na Bliskom istoku i Evropi, vide Srbiju kao idealno mesto za ulaganja. Srbija nudi podsticaje, a mi imamo interesantne projekte – od poljoprivrede do zajedničke industrijske proizvodnje. Kao što sam rekao, granice ne postoje, i verujem da ću tome uskoro lično svedočiti tokom sledećih nekoliko meseci.

Autor: Žikica Milošević

Tekst je objavljen u junskom broju štampanog izdanja Biznis.rs