SRBIJA U KORONA KRIZU UŠLA SA SNAŽNOM FISKALNOM POZICIJOM, ocenjuje Svetska banka

Srbija je u krizu Covid-19 ušla sa snažnom fiskalnom pozicijom, zahvaljujući naporima fiskalne konsolidacije poslednjih godina i rano je reagovala donošenjem mera za smanjenje uticaja pandemije na ekonomiju i društvo, ocenjuje Svetska banka.

Ističe se da su Vlada Srbije i NBS rano uveli nekoliko mera za ublažavanje ekonomskog i socijalnog uticaja pandemije i da je država donela paket mera za podršku privredi i građanima u vrednosti od pet milijardi evra.

U najnovijim analitičkim beleškama, kojima je dopunjen Redovan ekonomski izveštaj o Zapadnom Balkanu, Svetska banka ipak, upozorava da pandemija korona virusa preti da ove godine gurne Srbiju u recesiju.

Prema osnovnom scenariju SB, srpski BDP će se smanjiti za 2,5 procenta u 2020. godini, a polazna osnova za takvu procenu je pretpostavka da će se Covid-19 u Evropi dovoljno usporiti i da bi mere ograničenja mogle da budu potpuno ukinute do kraja juna.

Oporavak bi, kako se napominje, trebalo da počne u drugoj polovini godine, ali SB smatra da on neće biti dovoljan da neutrališe gubitke iz prve polovine godine. Najteže će biti pogođeni industrijska proizvodnja, gde se predviđa pad za prvo polugodište od devet procenata, i sektor usluga, pre svega saobraćaj i turizam, koji će zabeležiti smanjenje od jedan odsto za prvih šest meseci.

SB navodi da će se kretanja u realnom sektoru odraziti na spoljnotrgovinski i fiskalni bilans, pri čemu bi budžetski deficit mogao da se produbi na 7,3 procenta BDP, usled smanjenja prihoda, dok bi deficit bilansa tekućih plaćanja mogao da dostigne sedam odsto BDP.

U slučaju da se pandemija produži i na treći kvartal, privredni pad mogao da bude i veći, upozorava SB. Ova međunarodna finansijska institucija preporučuje Srbiji da se fokusira na dugogodišnje strukturne probleme, kako bi ubrzala ekonomski oporavak. Upravljanje državnim preduzećima, posebno komunalnim, kao i nivo izvršenja javnih ulaganja SB vidi kao glavna „uska grla“ za Vladu.

Usvajanjem već utvrđenih mera moglo bi dalje da se unapredi poslovno okruženje, obezbedi veća konkurencija na tržištu, bolje upravljanje državnom pomoći i efikasnije administriranje plaćanja poreza i olakša trgovina.

Na kraju, potrebna je sveobuhvatna reforma obrazovnog sistema da bi se odgovorilo na rastući nedostatak kadrova, zaključuje SB u poglavlju posvećenom Srbiji.