Šta se desilo sa ruskim uvozom i izvozom posle uvođenja sankcija?

Zanimljivo je pratiti kako se menjala struktura uvoza i izvoza iz Rusije od početka 2022. do kraja 2024. godine, a upravo je 14. marta ruska Analitička agencija za kreditni rejting (ACRA) objavila te podatke, koji pokazuju da su promene u trgovinskim rutama uticale na najmanje 40 odsto izvoza i uvoza robe Ruske Federacije.

Promene su uočene i u regionalnom smislu – nisu svi regioni bili jednako pogođeni sankcijama, a oni u Aziji su čak i profitirali.

Dakle, promena strukture privrede u celini bila je centripetalna, ali ipak nije uticala samo na Moskvu i Sankt-Peterburg.

Kako pokazuje statistika, sa stanovišta investicija u poslednje tri godine porasla je uloga „neglavnih gradova” (ruska formulacija „dve prestonice” obuhvata Moskvu i Sankt-Peterburg) i Dalekog istoka, dok su regioni Centralnog federalnog okruga, naprotiv, dobili manje ulaganja i kreditiranja.

Struktura spoljnotrgovinske razmene pretrpela je značajne promene. Temeljna promena trgovinskih puteva uticala je, kako smo već naveli, na najmanje 40 odsto izvoza i uvoza robe.

Do velikih pomeranja došlo je tokom 2022. i 2023. godine, kada su tokom godinu i po dana prvobitne članice BRICS-a zamenile zapadne zemlje kao glavni trgovinski partneri Rusije. Struktura trgovine po grupama proizvoda je tek neznatno promenjena.

Prvobitne članice BRICS5 postale su toliko važne da je njihovo učešće u spoljnotrgovinskom prometu poraslo sa 20–25 odsto u 2022. na 45–55 odsto u 2024. godini. Uloga susednih centralnoazijskih zemalja Rusije takođe je porasla, kao i Belorusije, ali u mnogo manjoj meri.

Zapadne zemlje su sa 65 procenata uvoza i izvoza spale na svega oko 10 procentnih poena, dok su Centralna Azija i Belorusija, koje su grupisane zajedno, sa desetak procenata udela u spoljnoj trgovini narasle na nekih 20 odsto. Zanimljivo je da je mnogo roba sa Zapada ulazilo u Rusiju ovih godina preko reeksporta, putem zemalja Centralne Azije ili Kavkaza, te su zapadne zemlje zabeležile neočekivanio visok izvoz u Kirgiziju, Kazahstan ili Uzbekistan, što je – veoma jasno – roba za dalji izvoz.

Jugoistočna Azija bez Kine nije imala značajne promene u udelu u spoljnoj trgovini, dok su zemlje kategorisane kao „druge zemlje” spale sa 20 procenata na svega 10 odsto.

U tom smislu, ne samo da su se Rusi „setili” kako se proizvodi mnogo toga što su prethodnih decenija kupovali sa Zapada, već su se setili i svojih starih trgovinskih partnera iz bivšeg SSSR-a, a konačno su zaista i postali zemlja BRICS-a u punom obimu.