Stabilan rast bitcoina u vreme krize  

Cene najtrgovanijih kriptovaluta, bitcoina i ethereuma tokom poslednjih nedelju dana kretale su se u relativno uskom rasponu uz povremene nagle skokove, pri čemu je bitcoin uglavnom ostajao oko nivoa od približno 70.000–72.000 dolara, dok se ethereum kretao oko zone od oko 2.100–2.200 dolara.

U ponedeljak ujutru bitcoin je bio na nivou 73.137, što je ujedno i njegov petodnevni vrhunac, uz rast od 4,18 odsto u tom periodu.

Kako piše Investing, tržište kriptovaluta je pokazalo izvesnu otpornost uprkos snažnim geopolitičkim potresima (misli se, pre svega, na rat na Bliskom istoku), a analitičari primećuju da je bitcoin imao sporiji, ali stabilan trend rasta dok su akcije na globalnim berzama padale.

“Jedan od ključnih faktora koji je uticao na kretanje kriptovaluta jeste eskalacija sukoba na Bliskom istoku i širi geopolitički rizik. Nakon napada i poremećaja transporta energije u regionu Persijskog zaliva, došlo je do snažnog skoka cena nafte i povećane neizvesnosti na finansijskim tržištima. U takvom okruženju deo investitora preliva kapital u kriptovalute, posmatrajući ih kao alternativnu imovinu ili zaštitu od nestabilnosti tradicionalnih tržišta, zbog čega su bitcoin i ethereum u pojedinim momentima nadmašili performanse akcija i obveznica”, komentariše situaciju na tržištu tokom poslednjih nedelju dana Igor Mirković iz domaće kripto-menjačnice ECD.

Prema njegovim rečima, drugi važan pokretač cena u tom period bili su tržišni i finansijski faktori unutar samog kripto-sektora, uključujući povećan institucionalni interes i prilive kapitala u kripto investicione fondove i ETF-ove.

“Analitičari ističu da je samo tokom nekoliko nedelja zabeležen priliv veći od dve milijarde dolara u bitcoin fondove, što je pomoglo stabilizaciji cene i održavanju uzlaznog pritiska na tržištu. Uz to, snažna volatilnost i likvidacije velikih pozicija na tržištu derivata dodatno su ubrzavale kratkoročne skokove cena i pojačavale dnevne promene vrednosti kriptovaluta”, kaže Mirković za naš portal.

To su za industriju svakako povoljne vesti, s obzirom da vodeće kriptovalute jesu od oktobra do kraja februara izgubile maltene polovinu svoje vrednosti (bitcoin je bio na nivou od 63.326,7 dolara 24. februara, u odnosu na 123.837 dolara 8. oktobra), pa su ulagači, pogotovo oni manjeg obima, i dalje relativno rezervisani kada je u pitanju aktuelni trend rasta.  

Poslednjih dana su pak kripto ulaganja opet “sigurnija” od tradicionalnih tržišta kapitala.

“Tržišta kapitala trenutno reaguju veoma oprezno jer su poslednjih nedelja suočena sa nizom neočekivanih globalnih i političkih promena. Investitori su u fazi procene rizika, što često dovodi do privremene zbunjenosti na tržištu. Situacija na Bliskom istoku, potencijalni poremećaji u distribuciji nafte, kao i šire (dublje) geopolitičke tenzije utiču na mnogo više od same ekonomije i zato tržišta reaguju rezervisano”, objašnjava domaći stručnjak za kripto imovinu.

Kako kaže Mirkovič, bitcoin često u prvoj fazi krize čak i padne, jer investitori prodaju u panici i beže u keš. Međutim nakon stabilizacije situacije, on se do sada oporavljao brže od tradicionalnih tržišta. To je jedan od razloga zašto ga mnogi investitori posmatraju kao dugoročni zaštitni mehanizam u nestabilnim vremenima i kupuju ga svaki put kada cena padne pod pritiskom straha.

“Obimi su toliki da kupovine bitcoina u vrednosti od nekoliko desetina miliona dolara danas praktično ni ne pomere cenu, prođu vrlo često nezapaženo”, zaključuje naš sagovornik.