STRAH OD NOVOG KOLAPSA CENE NAFTE Može li se ponoviti „perfektna oluja“?

Na globalnom naftnom tržištu zavladao je strah da bi se mogao ponoviti 20. april, dan kada je prvi put u istoriji trgovine „crnim zlatom“ cena pala ispod nule – 37,63 dolara za barel. Nagoveštaj da bi cena mogla opet pasti ispod patosa, stigao je tačno nedelju dana posle pomenutog kraha, u ponedeljak 27. aprila kada je nafta izgubila više od 25 odsto vrednosti.

Cena WTI (West Texas Intermediate) nafte potonula je u ponedeljak ispod 12,5 dolara, a severnomorske nafte Brent ispod 20 dolara za barel, drugi put za nedelju dana, prema podacima specijalizovanog portala za monitoring energetskog tržišta OilPrice. U prethodnih 18 godina nije se dogodilo da je Brent nafta koštala manje od 20 dolara po barelu. U utorak je njena cena varirala oko 20 dolara, a WTI nafte oko 13 dolara.  

Osnovni razlozi za istorijski kolaps naftnog tržišta, kao i za sadašnju nestabilnost su prevelika proizvodnja, premala potražnja i zasićenost kapaciteta skladištenja. Morima plutaju tankeri do vrha nakrcani naftom, koji nemaju gde da plove, jer nafte ima previše i nikome ne treba. Tako bi ukratko moglo da se opiše stanje na globalnom tržištu nafte.

Povrh toga, ponedeljak 20. aprila bio je poslednji dan za trgovanje majskim fjučersima, odnosno po ugovorenim cenama za maj. Kada su trgovci shvatili da su ostali sa bezvrednim papirima (fjučersima), pokušali su na brzinu da ih se oslobode nudeći ih po sve nižoj ceni, dok se na kraju uloge nisu zamenile, pa su na kraju dana oni plaćali kupcima da preuzmu naftu po ugovorenoj ceni. Tako je nastala „perfektna oluja“ 20. aprila.

Prema objašnjenju ruskog ministra energetike Aleksandra Novaka reč je spekulativnom, a ne realnom padu cene. „Došlo je do kolapsa naftnih kotacija američke marke WTI zbog prodaje fjučersa za isporuke u maju na kraju trgovanja 20. aprila, zbog manjka potražnje za dodatnim zalihama nafte u maju i prekomernog skladištenja. To je izazvalo spekulativni pad cene u negativne vrednosti“, objasnio je tada Novak.

Nešto slično, ali u manjoj meri, sada se događa sa junskim fjučersima. Oni su pre nedelju dana vredeli oko 25 dolara, što znači da im se cena prepolovila već u aprilu. Poređenja radi, majski fjučersi za naftu WTI, samo dva tri dana pred kolaps 20. aprila vredeli su 18,70, što je bilo šest i po dolara više nego sada. „Niko ne želi da bude među poslednjima koji će držati fjučerse do isteka roka, bojeći se ponavljanja majskog scenarija“, ocenio je Voren Paterson (Warren Patterson) analitičar kompanije ING, na istoimenom portalu.

OilPrice je predvideo tri scenarija koja bi mogla da podignu cenu nafte na 30 i više dolara za barel. Prema prvom scenariju trebalo bi značajno da se poveća potražnja, što je skopčano sa popuštanjem mera za zaštitu od širenja pandemije korona virusa. Drugi scenario je da se zaraza korona virusa proširi među zaposlenima u neposrednoj proizvodnji nafte, pa da se privremeno prekine eksploatacija, a treći scenario podrazumeva „ljudsku intervenciju“, odnosno novo ograničenje proizvodnje.

Prema sporazumu OPEC+ i država G20 proizvođača nafte od 13. aprila, proizvodnja će biti ukupno smanjena za oko 10 miliona barela dnevno, što je za 10 odsto manje od dosadašnje proizvodnje. Sporazum će stupiti na snagu 1. maja i važiće dva meseca. Ukoliko se za dva dana cene nafte ne budu stabilizovale, biće to sasvim pouzdan znak da treba dodatno smanjiti proizvodnju.

Prema rečima Mohameda Arkaba, ministra energetike Alžira, koji trenutno predsedava organizacijom OPEC+, cena nafte popeće se u drugoj polovini godine na 40 dolara za barel. „Biće na 40 dolara od trećeg kvartala“, kazao je Arkab.