Struja iz Gruzije i Azerbejdžana stizaće u Zapadnu Evropu

Grčka je upozorila Brisel da je izvozom struje u Ukrajinu izazvala skok cena struje u jugoistočnoj Evropi, sa 60 na 130 evra za megavat-sat. Novi izvori snabdevanja su prioritet, a jedan je dogovoren, struja iz Gruzije i Azerbejdžana, ispod Crnog mora, stizaće u Zapadnu Evropu.

Obale Crnog mora Gruzije i Rumunije spajaće dalekovodni kabl dugačak 1.200 kilometara i biće povezan dalekovodima od Rumunije do Mađarske i Gruzije do Azerbejdžana. Za gradnju novog pravca snabdevnja električnom energijom formirana je i kompanija Zeleni energetski koridor, piše eKapija.

„Za nas je ovaj projekat, zaista, pitanje nacionalne bezbednosti. Ako pogledate energetsku mapu Evrope, vidite da na istočnom krilu u poslednje vreme plaćamo veoma visoku cenu struje jer je nedovoljno alterntive. Jeftiniji izvori energije sa Zapada ne stižu uvek na Istok i zato su nam potrebni dodatni putevi snabdevanja”, kaže Sebastijan Burduja, ministar energetike Rumunije.

Peter Sijarto (Péter Szijjártó), ministar trgovine i evropskih poslova kaže da Mađarska ima dva veoma važna energetska strateška cilja.

„Prvi da osiguramo bezbednost snabdevanja energijom, a drugi da potrošnju energije učinimo zelenijom. A ovim projektom možemo jednim udarcem da ubijemo dve muve s obzirom na to da nam daje potpuno novi izvor i donosi zelenu struju”, rekao je Sijarto.

Projekt, koji se procenjuje na više od dve milijarde evra, dogovoren je još 2022, a plan je da prenos obnovljive energije iz Gruzije i Azerbejdžana počne već 2029. godine.

Projekat ima podršku Brisela koji teži da poveže zemlje interkonektorima i obezbedi jeftinu energiju.

„Za nas je to veoma važno jer smo u procesu integracije sa Evropskom unijom. To znači da prevazilazimo fizičke barijere i izazove. Ne graničimo se sa zemljama Unije, ali mislim da ovim projektom možemo da budemo deo evropskog energetskog tržišta”, rekao je Levan Davitašvili (Levan Davitashvili), ministar ekonomije i održivog razvoja Gruzije.

„U početku smo ovaj projekat razmatrali kao projekat koji će obezbediti više energije od Kaspijskog mora do EU, ali paralelno imamo još jedan sa azijskim zemljama. U budućnosti imamo velike planove za spajanje tih zelenih koridora kao projekat Evropa-Azija”, kaže Parviz Šahbazov (Pərviz Şahbazov), ministar energetike Azerbejdžana.

Podsetimo, Srbija je već deo dalekovodnog Transbalkanskog koridora Evropske unije, koji je delom već u funkciji, proteže se od Rumunije, preko naše zemlje, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i dalje ispod Jadranskog mora do Italije.

Zbog geopolitičkih i ratnih tenzija i dekarbonizacije, nekoliko zemalja Unije već se suočava sa manjkom struje.

„Svake godine se rade studije adekvatnosti resursa. Rezultati zadnje strudije za našu zemlju govore da mi jesmo u opasnosti od nedostatka resursa. Nisu to sada velike vrednosti, ali do 2030. bismo mogli da dođemo u situaciju da osam časova godišnje nemamo dovoljno energije čak i iz uvoza i iz naše proizvodnje da zadovoljimo potrošnju”, kaže Željko Marković, stručnjak za energetiku.

Uz jačanje prenosnih mreža i gradnje proizvodnih kapaciteta obnovljive energije, Evropska unija akcenat je stavila i na razvoj nuklernih elektrana koje važe za najstabilniji izvor snabdevanja električnom energijom.