Superbogataši dodatno profitirali od koncentracije kapitala u svetu

Broj dolarskih milionera u svetu je u 2024. godini porastao za 2,6 odsto, ali je taj rast bio neravnomeran i najviše novih bogataša je zabeleženo u SAD, dok je u Evropi ekonomska situacija uticala na smanjenje broja fizičkih lica koja mogu svakog trenutka da izdvoje milion dolara za ulaganja, pokazuje izveštaj međunarodne IT konsultantske kompanije Capgemini.

Svetski izveštaj o bogatstvu 2025. (World Wealth Report) francuskog Capgeminija precizira da se porast broja milionera najviše može pripisati ultrabogatim osobama, čija neto imovina vredi više od 30 miliona dolara, a čiji je broj prošle godine porastao za 6,3 odsto.

Fizička lica koja poseduju najmanje miliona dolara, ne računajući nekretnine u kojima žive, kolekcije umetničkih dela, dugoročnu potrošnu robu i slične vrednosti, najviše su profitirala zbog snažnog tržišta akcija i optimizma povezanog sa razvojem veštačke inteligencije.

Uz to, redovan činilac investicionog portfelja su u poslednje vreme postala i alternativna ulaganja, na primer u fondove rizičnog kapitala i u kriptovalute, ocenjuje se u izveštaju.

Povoljne kamate i stope zarade (Rendite) na američkoj berzi podstakle su u 2024. godini bogaćenje, pa je porast broja milionera iznosio 562.000 i u klubu dolarskih milionera je sada 7,9 miliona Amerikanaca.

Istovremeno broj milionera se zbog ekonomskih izazova smanjio u Evropi, Latinskoj Americi i na Bliskom istoku. U Evropi je ukupan broj milionera opao za 2,1 odsto zbog ekonomske stagnacije u najvećim zemljama, pre svega u Nemačkoj koja je prošle godine ostala bez 41.000 milionera.

Međutim, i u Evropi je porastao broj ultrabogatih pojedinica, i to za 3,5 odsto, što je odraz sve veće koncentracije kapitala, navodi se u izveštaju.

U Aziji i na Pacifiku broj bogatih je porastao 2,7 odsto, ali su vidljive izuzetno velike regionalne razlike. Sa postotkom od 5,6 odsto predvodnici su bili Japan i Indija, dok se u Kini broj milionera smanjio za 1 odsto.

U Latinskoj Americi pad je zbog devalvacije i fiskalne nestabilnosti sa 8,5 odsto bio veoma izražen, a posebno u Brazilu (minus 13,3 odsto) i Meksiku (minus 13,5 odsto).

Broj vrlo imućnih građana se smanjio i na Bliskom istoku, za 2,1 odsto, i to, kako navode autori studije, zbog pada cena nafte. 

Naučni institut kompanije Capgemini je u istraživanju obuhvatio 71 zemlju, na koje otpada više od 98 odsto globalnog BDP i 99 odsto berzanskih transakcija u svetu. Obuhvaćeni su Severna i Južna Amerika, Azijsko-pacifički region, Evropa i Bliski istok.