Sve veća izloženost nemačkih kompanija Kini

Nemački privrednici već vide jasne znakove upozorenja da oslanjanje na Kinu predstavlja rizik od ekonomske katastrofe — ali ih jednostavno ne uvažavaju.

Od automobilske industrije do hemijskog sektora, najveći nemački izvoznici ignorišu pozive vlade i ulažu milijarde u nove projekte koji ih još čvršće vezuju za drugu najveću svetsku ekonomiju. Prema podacima Mercator Instituta kineske studije, nemačke korporativne investicije u Kini porasle su za 1,3 milijarde evra između 2023. i 2024. godine, dostigavši ukupno 5,7 milijardi evra.

Vladini zvaničnici takođe su uradili malo da promene ovaj obrazac. Nezvanično, održavaju sastanke i pripremaju akcione planove, piše Bloomberg. Ipak, i dalje ne žele da se mešaju u odluke o stranim ulaganjima. Jedan visoki zvaničnik je čak našalio da to „istorijski nije u DNK Nemačke“.

Na nedavnim sastancima, privrednici i zvaničnici međusobno su prebacivali odgovornost, ali bez jasnih rešenja, navode sagovornici koji su tražili anonimnost. Ostalo je neodgovoreno mnogo dublje pitanje: ko bi zapravo snosio troškove udaljavanja od Kine — kompanije kroz izgubljenu dobit, radnici kroz otkaze, potrošači kroz više cene ili već opterećena država?

Za sada, Kina jednostavno nudi previše kratkoročnih profita da bi se ignorisala, kažu izvori. Izvršni direktori ne vide razlog za promenu kursa, osim ako Berlin ne uvede obavezujuće mere ili pomogne da se pokriju troškovi.

Ove nedelje, nemački vicekancelar Lars Klingbajl (Lars Klingbeil), ujedno i ministar finansija, putuje u Peking kako bi razgovarao o zabrinutostima Berlina, dok kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz) javno upozorava kompanije na opasnosti njihovog izlaganja Kini.

Posledice nečinjenja mogle bi biti dalekosežne. Što više Nemačka sada vezuje svoju industriju za Kinu, to će Peking imati veći uticaj na najveću evropsku ekonomiju u budućnosti — uticaj koji bi mogao iskoristiti za naginjanje globalne konkurencije u svoju korist ili ograničavanje sposobnosti Evrope da utiče na globalna pitanja.

„Smanjivanje rizika nije samo komercijalno pitanje“, kaže za Bloomberg Agata Krac (Agatha Kratz), partner u Rhodium Group. „Alternativa je svet u kojem Kina diktira spoljnu i ekonomsku politiku Evrope.“

Automobilski sektor nalazi se u samom centru nemačke izloženosti Kini.

U proseku, proizvođači automobila činili su oko dve trećine nemačkih investicija u Kini od 2020. do 2024. godine, navodi MERICS. Ta ulaganja dodatno su ubrzana, porasla su 69 odsto između 2023. i 2024, dostigavši 4,2 milijarde evra.

Danas je Kina najvažnije tržište za BMW, Mercedes-Benz i Volkswagen.

BMW je obezbedio oko 3,8 milijardi evra za projekat baterija u Šenjangu, pretvorivši Kinu u centar svoje najveće istraživačko-razvojne mreže izvan Nemačke. Kompanija iz Kine izvozi i električne SUV modele nazad u Evropu. Mercedes je svoje godišnje strateško zasedanje premestio u Peking i razvija modele električnih vozila namenjene isključivo kineskom tržištu.

Volkswagen, koji Kinu naziva svojim „drugim domaćim tržištem“, potpisao je niz ugovora sa kineskim firmama kako bi ubrzao tehnološki razvoj.

Sličan trend vidljiv je i van automobilske industrije.

BASF je nedavno otvorio kompleks vredan 8,7 milijardi evra u Kini — najveću investiciju u istoriji kompanije. Izvršni direktor ove kompanije, Markus Kamiet (Markus Kamieth) prošlog meseca je poručio da je Kina ključna za rast BASF-a, jer nadoknađuje slabu proizvodnju u Nemačkoj. Bosch takođe produbljuje oslanjanje na Kinu u razvoju proizvoda, dok istovremeno smanjuje broj zaposlenih u Nemačkoj.

Prosečne godišnje investicije Nemačke u Kinu dostigle su 5,2 milijarde evra u poslednjih pet godina, znatno iznad prosečnog nivoa od 3,3 milijarde zabeleženog između 2015. i 2019.

Ali traganje za alternativama ima visoku cenu. Čak i kada bi kompanije pronašle nove izvore za retke metale ili čipove, morale bi da plate više — ne samo za proizvode, već i za ponovno uspostavljanje lanaca snabdevanja.

Najbolji scenario bi bio da nova tržišta u Severnoj Americi, Evropi i Indiji nadoknade ta ulaganja, ali to zahteva vreme i ne pruža garancije. U međuvremenu, kompanije često biraju između neprijatnih opcija: preuzimanja troškova koji smanjuju profit, povećavanja cena koje iritiraju potrošače ili otpuštanja radnika.

Osim ako država ne pomogne.

„Auto-industrija energično sprovodi i primenjuje neophodno smanjivanje rizika — ali ono mora biti i politički omogućeno, a ne samo zahtevano“, rekao je portparol VDA, nemačkog udruženja auto-industrije.

Privrednici u razgovorima s vladom predlažu domaće reforme — od smanjenja cene energije do rezanja birokratije — koje bi podstakle poslovanje u Nemačkoj. Berlin, međutim, teško napreduje na planu reformi, a politička fragmentacija to dodatno otežava. Istovremeno, vlada se već bori da pokrije troškove klimatske tranzicije, odbrane i socijalnih davanja.

„Minimum je tri, četiri ili pet godina da se uspostavi novi, razdvojeni lanac snabdevanja“, kaže Matijas Cink (Matthias Zink), visoki rukovodilac u Schaeffler i predsednik CLEPA-e, udruženja automobilske industrije Evrope. „Ne treba da imamo iluzije.“