Sve više država u razvoju pred mogućim bankrotom

Tri su stvari koje bi mogle da dominiraju vestima u narednim mesecima: energetska kriza u Evropi, kolaps vrednosti raznih vrsta imovine i niz bankrota u zemljama u razvoju i dalji kolaps tržišta akcija. Inflacija će ostati važna tema, ali je u ovom trenutku veoma teško predvideti pravac i snagu kretanja njenog trenda

One članice Evropske unije koje su poznatije po boljem planiranju i pripremi, već su prepoznale energetsku krizu kao aktuelni nacionalni problem broj jedan, piše Danas.

Nakon što je Rusija prošlog meseca drastično smanjila zalihe energenata, u Nemačkoj je nastala situacija slična onoj izazvanom šokom cena nafte 1973. godine, ali je sada to pitanje složenije. Nemci racionalizuju toplu vodu, štede na grejanju otvorenih bazena, smanjuju broj tela javne rasvete, ministri preporučuju kraće tuširanje… U mestu Dipoldisvalde, u blizini češke granice, građani mogu da koriste toplu vodu za tuširanje između 4-8 u ujutro i 11-1 uveče. Vonovia – najveća kompanija za iznajmljivanje stanova i kuća u Nemačkoj – najavljuje da će ograničiti grejanje noću na 17 stepeni Celzijusa.

Predsednik Saveza gradova Nemačke poziva gradske uprave da ugase javnu rasvetu noću, kao i da ugase semafore, zaustave toplu vodu u javnim zgradama, muzejima i sportskim centrima, prestanu da osvetljavaju istorijske objekte i turističke atrakcije, povećaju temperatura klima uređaja itd.

U okrugu Lahn-Dill već nema tople vode u školama i 60 fiskulturnih sala. Dizeldorf je potpuno zatvorio kompleks bazena Munster-Therme. Bolja je situacija u Berlinu, gde su ‘samo’ isključili termostate na bazenima. Građani masovno kupuju peći na drva ili obnavljaju stare. Eksplodirala je prodaja ogrevnog drveta, peleta i uglja. Kanisteri goriva su u velikoj potražnji.

U Nemačkoj se procenjuje da su troškovi energije za domaćinstva sa četiri člana porasli za 200 odsto na 3.800 evra godišnje. Međutim, najdramatičniji trošak će proizaći iz racionalizacije industrijske potrošnje i posledičnog smanjenja industrijske proizvodnje. Nemačka je dobro organizovana zemlja sa velikim energetskim potrebama, što je najbolji primer gde može da ima energetski deficit čak i za članice EU sa ogromnim finansijskim rezervama.

S obzirom da se najveći poslovni mediji najviše fokusiraju na ekonomske i finansijske probleme zapadnih demokratija, drama koja se razvija na tzv. tržišta u razvoju. Liban i Šri Lanka već su prestali da plaćaju obaveze vlasnicima nacionalnih obveznica.

Nedavno je i Rusija veštački bankrotirala. Pitanje je koliko finansiranje rata može trajati, čak i uz pomoć Zapada ukrajinskoj strani.

Procenjuje se da je oko četvrtina hiljada milijardi dugova zemalja u razvoju visokorizično, a velika je verovatnoća da će jedan broj zemalja bankrotirati zbog sve veće cene refinansiranja duga. Prema Bloomberg Economicsu, velike su šanse za neizvršenje obaveza u Egiptu, Tunisu, Pakistanu, Gani, Salvadoru…

Ukupno 19 zemalja, u kojima živi više od 900 miliona ljudi, nalazi se u nekom stanju finansijskog stresa koji će rezultirati bankrotom ili prestankom plaćanja obaveza prema međunarodnim investitorima, a najveći deo će sigurno izgubiti sposobnost da plaćaju dugove.

Ukupno, petina (oko 17 odsto) svih dugova tržišta u razvoju od 1,4 triliona dolara je u opasnosti. Finansijska kriza tržišta u razvoju negativno će uticati na finansijske performanse zapadnih zemalja.

Neispunjenje obaveza brojnih zemalja u razvoju će produbiti ionako tešku ekonomsku i socijalnu situaciju njihovih domaćinstava i preduzeća.

Otprilike četvrtina obveznica zemalja u razvoju, koje obično nose prinose veće od 10 odsto, sada se suočava sa bankrotom, a ukupna vrednost Bloomberg USD agregatnog suverenog indeksa je potonula za 20 odsto od početka godine, tj. više od celokupnog gubitka u kriznoj 2008. godini. Logično je očekivati nastavak kolapsa vrednosti na zapadnim berzama, iako se tu procene razlikuju. Dok Wall Street optimistički i dalje kolektivno očekuje rast zarade u S&P-u od 10 odsto, izveštaj Belkina, na primer, predviđa kolaps od -48 odsto, kao i 2009. godine.