Taktika, a ne panika, kreira aktuelnu vrednost kriptovaluta

U novembru i decembru gubici na globalnom tržištu kriptovaluta mere se stotinama milijardi dolara. Njegova ukupna kapitalizacija spustila se u drugoj polovini ove godine sa 3,75 biliona na gotovo 3,1 bilion američkih dolara.

Poznavaoci prilika na američkim stručnim sajtovima povezuju ovaj negativni trend sa makroekonomskom neizvesnošću uzrokovanom Trampovim carinama i strahom od izbijanja novog talasa inflacije. S druge strane, upravo je administracija aktuelnog predsednika SAD više nego blagonaklona prema ulaganju u kriptovalute.

Izuzetno volatilno tržište ovakve vrste imovine poznato je i po svojoj cikličnosti. I ranije su se dešavali padovi posle kojih bi, kao po pravilu, usledilo uspinjanje ka novim rekordima.

Da li će to i ovog puta biti slučaj ili masovno zatvaranje pozicija velikih investitora i slabije institucionalno ulaganje u poslednje vreme ipak treba da izazove zabrinutost?

Kako za Biznis.rs kaže Igor Mirković, stručnjak za kriptovalute iz prve domaće kripto-menjačnice ECD, razlog za veliko povlačenje kapitala koji se desio poslednjih nedelja nije panika, već “taktička kalkulacija i priprema za dalje.”

“Kada se naslućuju promene kamatnih stopa, investitori prirodno rasterećuju rizične pozicije i vraćaju sredstva u dolarsku likvidnost. Nekoliko fondova i berzi je gotovo simultano prodalo veće količine bitcoina što je izazvalo pad cene, ali takve korekcije obično otvore prostor za sledeći talas kupovina – zato ovo više izgleda kao taktička preraspodela nego stvarno povlačenje iz kripto imovine”, objašnjava Mirković.

Prema njegovim rečima, institucionalni kapital počeće ponovo da se preliva u rizičnu imovinu poput kriptovaluta kada prinosi na obveznice postanu premali da opravdaju držanje kapitala u njima.

“Kompanije u Srbiji mogu ne samo da koriste kriptovalute u poslovanju, već i da ih kupuju kao investiciju. Više od 400 pravnih lica već kupuje, čuva i koristi kripto kroz ECD, bilo radi diverzifikacije bilansa, zaštite od inflacije ili kao dugoročnu štednju. U okruženju u kojem kamatne stope padaju, a kapital traži nove izvore rasta, ovo postaje sve relevantnija opcija za kompanije koje žele da unaprede finansijsku strategiju”, napominje Igor Mirković za Biznis.rs.

“To se ne dešava iznenada u jednom danu, nego je proces koji počinje kada tržište prepozna smer politike centralnih banaka, a Amerika je najavila smanjenje kamate koje će se dešavati u etapama (što pokazuje i najnovija odluka Feda)”, kaže naš sagovornik.

Zašto Evropa “kaska”?

Zanimljiva je percepcija Evrope – za koju se s pravom često kaže da “kaska” u odnosu na SAD kada je u pitanju investiranje u kriptovalute – kao tržišta koje će u ovom otpisu vrednosti pretrpeti manje gubitke. U suštini, razlika nije samo u količini uloženog novca, već i u strukturi dva tržišta, apetitu za rizik, regulativi i kulturnim faktorima.

Evropski investitori – posebno institucionalni (banke, fondovi, penzioni fondovi) – generalno su konzervativniji od američkih. Pored toga, američko tržište kapitala je najveće i najlikvidnije na svetu, te mnogo više orijentisano ka inovacijama.

Nemali razlog za povučeniji nastup Evrope je i činjenica da ona ima izuzetno fragmentirano tržište (po državama, regulatorima, bankama), pa se kapital razliva i sporije ulazi u nove finansijske instrumente.

“Nažalost, po ulaganju u kripto imovinu Evropa je i dalje na marginama. Dok Amerika i Azija guraju inovacije kroz ETF-ove, fleksibilnu regulativu i investicione opcije za kompanije, Evropa je i dalje zaglavljena u birokratiji koja guši brzinu i ambiciju. Postoje pozitivni signali i pojedinačne inicijative, ali one još nemaju težinu da utiču na globalni tok kapitala. Zato se dominantne vesti i trendovi i dalje stvaraju u SAD, Aziji i Emiratima, a evropski akteri svojim tempom uglavnom samo prate šta se događa”, napominje Mirković.

Sutra: MMF: Kako stablecoini mogu unaprediti plaćanja i globalne finansije