Tramp carinama najviše naudio Amerikancima – plaćaju 96 odsto troška

Kada je predsednik Donald Tramp prošle godine predstavio svoj obimni carinski režim usmeren na uvoz iz skoro svih zemalja sveta, obećao je da će strane države plaćati te namete i da će Amerikanci ubirati plodove. Studija koju su ove nedelje objavili istraživači sa nemačkog Instituta iz Kila (Kiel Institute for the world economy), nezavisnog instituta za ekonomska istraživanja sa sedištem u Nemačkoj, utvrdila je, međutim, da američki potrošači i uvoznici plaćaju carine u ogromnoj meri.

„Strani izvoznici apsorbuju samo oko četiri odsto tereta carina, preostalih 96 odsto se prenosi na kupce u SAD“, napisali su autori istraživanja u studiji koja je analizirala pošiljke vredne četiri biliona dolara u periodu od januara 2024. do novembra 2025. godine.

Naplaćenih 200 milijardi dolara carina nije „besplatan novac“

Istraživanje je pokazalo da su izvoznici u SAD ili podigli cene kako bi uračunali carine ili su zadržali iste cene uz smanjenje obima isporuka. Studija zaključuje da je povećanje carinskih prihoda od 200 milijardi dolara, koje je vlada SAD prikupila u 2025. godini, zapravo bio porez koji su skoro u potpunosti platili Amerikanci.

Tramp je svoje sveobuhvatne carine povodom „Dana oslobođenja“ (Liberation Day), ključnu ekonomsku politiku koja je definisala njegovu prvu godinu mandata, predstavio 2. aprila 2025. Carine su uključivale osnovnu stopu od 10 odsto na skoro sav uvoz, više stope specifične za određene zemlje, kao i dodatne sektorske carine na automobile, čelik i aluminijum. Tokom godine usledilo je još nekoliko sporadičnih objava o carinama.

Istraživači Instituta iz Kila posebno su ispitali Brazil i Indiju, koji su se suočili sa naglim porastom carina u avgustu 2025. godine. U oba slučaja izvoznici „nisu progutali trošak carina“, što je tvrdnja koju je Tramp često iznosio. Istraživači tvrde da bi to moglo biti zato što su izvoznici pronašli konkurentna tržišta na drugim mestima, ili zato što „veruju da su carine privremene ili podložne pregovorima“.

U neposrednoj budućnosti krajnji nosioci tereta biće potrošači. Bilo kroz više cene uvozne robe, više cene domaće robe koja koristi uvozne sirovine ili kroz smanjenu dostupnost i raznolikost proizvoda, američka domaćinstva plaćaju ove carine.

Kako se carine prenose do potrošača?

Analiza se fokusira na prvu fazu uticaja tarifa, odnosno da li strani izvoznici apsorbuju deo carine ili se ona prenosi na uvoznike iz SAD. Odgovor je jasan jer se vrši potpuni prenos na uvoznike. To dalje otvara pitanje šta se dešava sledeće, odnosno ko na kraju snosi trošak?

Uvoznici i veletrgovci suočavaju se sa trenutnim teretom. Oni moraju da plate carinu na granici, što se u njihovim knjigama pojavljuje kao veći trošak robe. Imaju izbor da apsorbuju trošak kroz smanjenje sopstvenih marži ili da ga prenesu na svoje kupce.

Proizvođači i maloprodavci koji kupuju uvozne sirovine ili gotovu robu suočavaju se sa sledećom fazom tereta. Ako njihovi dobavljači prenesu trošak carine, oni se suočavaju sa istim izborom – apsorbovati ili preneti dalje. Dokazi iz perioda tarifa 2018. i 2019. sugerišu da većina firmi prenosi povećanje troškova na kupce, mada postoje razlike u zavisnosti od strukture tržišta i konkurencije, piše u studiji.

Potrošači su krajnji nosioci tereta. Bilo kroz više cene uvozne robe, više cene domaće robe koja koristi uvozne sirovine ili kroz smanjenu dostupnost i raznolikost proizvoda, američka domaćinstva plaćaju za tarife. Nagli porast carinskih prihoda od 200 milijardi dolara nije besplatan novac, on dolazi iz novčanika Amerikanaca.

Štaviše, ekonomski trošak premašuje prikupljeni prihod od carina. Carine remete obrasce potrošnje, navodeći potrošače da se okrenu manje željenim alternativama koje nisu opterećene dodatnim carinama. One prekidaju lance snabdevanja, primoravajući firme da snose troškove prilagođavanja. Takođe, smanjuju izbor robe dostupne potrošačima. Ovi „čisti gubici“ predstavljaju čisti ekonomski trošak, koji snose Amerikanci bez ikakve kompenzacione koristi.

Nove pretnje carina evropskim zemljama

Tramp je davao različita opravdanja za korišćenje carina u svom drugom mandatu. I kao ekonomsku meru i kao alat spoljne politike. Tokom vikenda, Tramp je najavio nove carine evropskim saveznicima koji su poslali trupe na Grenland nakon što je on zapretio aneksijom ostrva.

„Počevši od 1. februara 2026. godine, svim gore navedenim zemljama (Danska, Norveška, Švedska, Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Holandija i Finska) biće naplaćena carina od 10 odsto na svu robu poslatu u SAD“, najavio je on 17. janaura, dodajući da će se ove tarife popeti na 25 odsto od 1. juna i da će ostati na snazi „sve dok se ne postigne dogovor o potpunoj kupovini Grenlanda“.

Pretnja je bila kratkog daha jer je već u sredu uveče objavio da je nakon razgovora sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom odlučio da odustane od uvođenja carina zemljama koje se protive njegovom planu za Grenland.

Vrhovni sud bi trebalo da objavi dugo iščekivanu presudu o zakonitosti Trampovih carina u narednim nedeljama. Dva niža suda su već presudila da je Tramp prekoračio svoja ovlašćenja uvodeći carine na osnovu Zakona o međunarodnim hitnim ekonomskim ovlašćenjima (IEEPA).