Tramp će tražiti od Vrhovnog suda potvrdu legalnosti tarifa

Predsednik SAD Donald Tramp (Donald Trump) uskoro će zatražiti od Vrhovnog suda, u kojem republikanci imaju većinu, da potvrdi njegove vanredne tarife, nakon što je doživeo dva poraza na nižim sudovima. Ipak, predstoje mu ozbiljna pravna pitanja dok njegova administracija priprema rezervne planove.

Pravni i trgovinski stručnjaci procenjuju da konzervativna većina od 6:3 može donekle povećati šanse da Tramp sačuva svoje „recipročne“ i tarife povezane sa fentanilom, iako je federalni apelacioni sud prošle nedelje sa 7:4 presudio da su nelegalne, prenosi Reuters.

Tramp je poručio da će tražiti ubrzano odlučivanje Vrhovnog suda, upozorivši na „devastaciju“ ukoliko se carine uvedene na osnovu Zakona o međunarodnim ekonomskim vanrednim ovlašćenjima (IEEPA) ponište.

Apelacioni sud je zaključio da ovaj zakon ne daje predsedniku neograničena ovlašćenja da uvodi tarife, jer se termin „tarife“ uopšte ne pominje u spisku regulatornih instrumenata predviđenih za vanredne situacije. To je bio redak pravni udarac za Trampa, koji je u prethodnim slučajevima dobijao podršku Vrhovnog suda, od migracione politike do zabrane služenja transrodnih osoba u vojsci.

Zvaničnici administracije, uključujući ministra finansija Skota Besenta (Scott Bessent), ističu da očekuju odluku u korist Bele kuće, ali da postoji i alternativni pravni put ako Vrhovni sud odbije Trampov zahtev. Tarife će ostati na snazi barem do 14. oktobra, dok traje postupak pred sudom.

Slučaj otvara pitanje tzv. „doktrine velikih pitanja“, prema kojoj Kongres mora eksplicitno odobriti izvršnoj vlasti odluke od ogromnog ekonomskog i političkog značaja. Ta doktrina je već primenjena protiv bivšeg predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) 2023. godine kada je Vrhovni sud poništio njegov plan otpisivanja studentskih kredita u vrednosti od 400 milijardi dolara. Ključno pitanje sada je da li će isti standard biti primenjen na Trampove tarife.

Ako IEEPA tarife budu zvanično proglašene nelegalnim, administracija bi se mogla suočiti s velikim problemom povraćaja već naplaćenih dažbina, koje su do 25. avgusta iznosile 65,8 milijardi dolara. Konačnu odluku Vrhovnog suda pravnici očekuju početkom 2026. godine.