Tramp isporučio zahteve v.d. predsednici Venecuele

Administracija predsednika SAD Donalda Trampa (Donald Trump) postavila je prelaznoj liderki Venecuele, Delsi Rodrigez, koja je u međuvremenu stupila na dužnost v.d. predsednika države, niz zahteva koje mora da ispuni ako želi da izbegne sudbinu svog prethodnika, predsednika Venecuele Nikolasa Madura.

Prema izvorima bliskim američkoj administraciji, Vašington od nje traži najmanje tri konkretna poteza: snažniju borbu protiv šverca droge, proterivanje iranskih, kubanskih i drugih operativaca i mreža neprijateljskih prema SAD, kao i obustavu prodaje venecuelanske nafte američkim protivnicima, prenosi Politico.

Američki zvaničnici očekuju i da Rodrigez u nekom trenutku omogući slobodne izbore i povuče se sa vlasti, ali ističu da rokovi nisu precizni i da izbori nisu na dnevnom redu u skorije vreme.

Dva dana nakon američkog napada u kojem je Maduro uhapšen i prebačen u SAD, ostaje nejasno kakav je dugoročni plan Vašingtona. Bela kuća tvrdi da je reč o policijskoj akciji protiv narko-bosa, a ne o ratu ili operaciji promene režima. Ipak, Venecuela je ekonomski razorena zemlja od 30 miliona stanovnika, a svaki pogrešan korak mogao bi da izazove nasilje i nestabilnost.

Rodrigez se vidi kao ključna figura američke strategije. Iako je godinama bila bliska Maduru i ima čvrstu socijalističku pozadinu, Trampov tim veruje da se na nju može izvršiti snažan pritisak. U suprotnom, Tramp je zapretio novim vojnim udarima, poručivši da će uslediti „drugi napad“ ako se Venecuela „ne bude (adekvatno) ponašala“.

Državni sekretar Marko Rubio nagovestio je da SAD žele Venecuelu koja više neće biti čvorište za neprijatelje poput Irana i Hezbolaha, niti centar trgovine drogom. Prema izvorima, zahtevi upućeni Rodrigez daleko su konkretniji i oštriji nego što je to javno saopšteno.

Unutar Trampove administracije vlada uverenje da Rodrigez ima sužen manevarski prostor i da je moguće usmeravati njene poteze dok ne bude uklonjena i zamenjena novim rukovodstvom. U međuvremenu, ona je već ublažila retoriku, nakon početne osude hapšenja Madura, poručila je da je spremna na „agendu saradnje“ sa SAD.

Vašington raspolaže i drugim sredstvima pritiska, poput mogućeg ublažavanja sankcija ili kontrole nad njenom imovinom u inostranstvu, pre svega u Kataru i Turskoj. Bivši američki izaslanik za Venecuelu Eliot Abrams ocenjuje da SAD imaju ogroman uticaj, jer su pokazale da mogu da uhapse ljude usred Karakasa, a i sama pretnja finansijskim istragama mogla bi biti snažan alat.

Za sada nema planova o ukidanju sankcija ili slanju veće humanitarne pomoći, a izvori tvrde da pre Madurovog hapšenja nije postojao ozbiljan plan za „dan posle“. Dodatni problem je i unutrašnja borba za moć među Madurovim saradnicima koji su ostali u zemlji, uključujući ministra unutrašnjih poslova Diosdada Kabelja i ministra odbrane Vladimira Padrina Lopeza, što situaciju čini izuzetno nestabilnom.

Venecuelanska opoziciona liderka i dobitnica Nobelove nagrade za mir Marija Korina Mačado izjavila je da se nije čula sa rampom nakon hapšenja Madura, dok je sam Tramp javno odbacio mogućnost saradnje s njom, tvrdeći da nema dovoljno podrške i ugleda u zemlji. Iako američki mediji navode da je procena CIA ukazala da su Madurovi lojalisti, uključujući Delsi Rodrigez, najizgledniji faktor stabilnosti, Mačado je američku akciju ocenila kao „ogroman korak za čovečanstvo, slobodu i ljudsko dostojanstvo“.

Analitičari upozoravaju da je Rodrigez u delikatnoj poziciji: mora da pokaže ogorčenje zbog hapšenja Madura, ali i spremnost da prihvati proameričke poteze, što je politički teško u zemlji koja decenijama SAD vidi kao glavnog neprijatelja.

U ponedeljak je održano prvo ročište u predmetu protiv Madura i njegove supruge Silije Flores. Terete ih za nezakonitu trgovinu kokainom u Sjedinjenim Američkim Državama. SAD su 3. januara izvele vojnu operaciju u Venecueli, tokom koje su oteli Madura i Flores i prebacili ih na svoju teritoriju. Sledeće ročište zakazano je za 17. mart.