Tramp predlaže nove carine od najmanje 10 odsto za robu iz 60 zemalja

Sjedinjene Američke Države predlažu nove carine od najmanje 10 odsto na uvoz iz 60 trgovinskih partnera nakon istrage o robi za koju se navodi da je proizvedena prinudnim radom, dok predsednik Donald Tramp (Trump) nastoji da obnovi široki carinski “zid” koji je prethodno oborio Vrhovni sud SAD.

Stopa od 10 odsto primenjivala bi se na uvoz iz Kanade, Meksika, Evropske unije, Tajvana i Ujedinjenog Kraljevstva, između ostalih, navodi se u saopštenju Kancelarije trgovinskog predstavnika SAD. Proizvodi iz drugih velikih ekonomija, uključujući Kinu, Indiju, Japan, Južnu Koreju, Brazil i Švajcarsku, bili bi opterećeni carinom od 12,5 odsto.

Kancelarija je saopštila da se niža stopa primenjuje na robu iz ekonomija koje imaju zabrane uvoza proizvoda nastalih prinudnim radom ili su se obavezale da će ih uvesti, dok su višu stopu dobile one koje „nisu uspele da uvedu i efikasno sprovode“ takve mere, piše Bloomberg.

Ovaj potez predstavlja značajan korak u Trampovom nastojanju da ponovo uspostavi carine za više zemalja, koje je uveo tokom prve godine svog mandata, pre nego što su proglašene neustavnim. Predložene dažbine rezultat su istraga pokrenutih na osnovu posebnog pravnog mehanizma poznatog kao Član 301 Zakona o trgovini iz 1974. godine.

Akcije su ostale u plusu nakon objave vesti. MSCI indeks svih svetskih tržišta porastao je 0,1 odsto i dostigao rekordni nivo, dok su indeksi u Aziji i SAD zabeležili istorijske maksimume.

Šire posmatrano, nove carine dolaze u ključnom trenutku za globalnu ekonomiju, dok su finansijska tržišta već pod pritiskom zbog rata sa Iranom i posledičnog skoka cena nafte i gasa. Više cene energenata podstakle su nove strahove od inflacije, a u SAD dodatno pojačale zabrinutost zbog troškova života među biračima, što predstavlja potencijalni problem za Trampovu Republikansku stranku pred kongresne izbore u novembru.

Carine neće stupiti na snagu odmah i podležu periodu javnih konsultacija i revizije pre primene, što znači da bi mogle biti izmenjene pre konačnog usvajanja. Pisani komentari mogu se dostaviti do 6. jula, dok se javna saslušanja pred panelom za Član 301 očekuju od 7. jula, navodi se u obaveštenju.

„Neprihvatljivo je da naši najvažniji trgovinski partneri ne rešavaju problem uvoza robe proizvedene prinudnim radom. To stvara situaciju u kojoj američki radnici moraju da se takmiče na globalnom tržištu pod neravnopravnim uslovima“, izjavio je trgovinski predstavnik SAD Džejmison Grir (Jameson Greer). „Više nećemo tolerisati takvu neravnotežu.“

Ovaj potez testiraće spremnost najvećih ekonomskih partnera SAD, koji su se uglavnom uzdržavali od odmazde na Trampove carine i umesto toga birali pregovore o sporazumima za smanjenje uvoznih dažbina i očuvanje pristupa tržištu.

Japanska ministarstva trgovine i spoljnih poslova, kinesko Ministarstvo spoljnih poslova i australijska vlada nisu odmah odgovorili na zahteve za komentar povodom predloženih carina.

Istrage o prinudnom radu predstavljaju samo jedan deo napora administracije da obnovi Trampove carine. Paralelno se vode i druge istrage po osnovu Člana 301 koje se odnose na prekomerne proizvodne kapacitete trgovinskih partnera SAD.

Postoje i brojni izuzeci od novog carinskog režima.

Kako piše Bloomberg, uvoz odeće i tekstila iz pojedinih zemalja mogao bi da ulazi u SAD po nižim carinskim stopama, pri čemu bi kvote bile određivane prema obimu američkog izvoza tekstila u te države. Pojedini proizvodi potpuno su izuzeti od novih carina, uključujući govedinu, paradajz, banane, kafu, sok od pomorandže i druge prehrambene artikle. Metali, koji su već obuhvaćeni drugim dažbinama, takođe su izuzeti, kao i određena goriva i hemikalije.

Šira Trampova trgovinska agenda pretrpela je ozbiljan udarac u februaru kada je Vrhovni sud poništio carine koje je uveo koristeći vanredna ovlašćenja.

Carine uvedene na osnovu Člana 301 smatraju se pravno stabilnijim i fleksibilnijim od drugih mehanizama koje je Tramp razmatrao, ali je njihovo uvođenje sporiji proces.

Kao privremeno rešenje, predsednik je takođe uveo globalnu carinu od 10 odsto na osnovu Člana 122 trgovinskog zakona, ali te dažbine ističu u julu. I carine uvedene po osnovu Člana 122 trenutno su predmet sudskog osporavanja.

Ovaj potez takođe otvara pitanja o stabilnosti primirja sa Kinom nakon samita Trampa i kineskog predsednika Si Đinpinga u maju, kada su se dve strane saglasile da formiraju nova tela za trgovinu i investicije radi upravljanja odnosima dve najveće svetske ekonomije.