Tramp preko ekonomije pokušava da reši političke stvari

Teško je predvideti kakve ekonomske posledice će trpeti naš region od agresivne politike koju najavljuje administracija američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), a neizvesno je i kakva će biti njegova politika prema Srbiji i susednim zemljama, saglasni su naši sagovornici.

“Tramp preko ekonomije pokušava da reši političke stvari”, ocenio je za Biznis.rs novinar i spoljnopolitički komentator Boško Jakšić.

“Ako se Tramp bude bavio Srbijom i regionom – a verovatno hoće, biće to isto ono što je pokušao Vašingtonskim sporazumom sa Kosovom, što nije uspelo, a sa Bosnom nije ni pokušao. To je njegov pristup, da sklapa dilove. To je njegova osnovna politika”, naveo je Jakšić.

Podsetimo, Vašingtonski sporazum je zvanično Sporazum o ekonomskoj normalizaciji između Srbije i Kosova. Prihvatili su ga 2020. godine u Beloj kući, potpisujući odvojene primerke dokumenta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji kosovski premijer Abdulah Hoti u prisustvu predsednika SAD Donalda Trampa.

Prema Jakšićevim rečima, Tramp sada pokazuje ambicije teritorijalnog osvajanja, a istovremeno delovanje njegovog zeta Džerarda Kušnera (Jared Kushner) u Beogradu, gde najavljuje izgradnju hotela “Trump” na mestu Generalštaba, predstavlja sukob interesa. Prema navodima Njujork Tajmsa, Kušnerova kompanija dobiće u zakup prostor bombardovanog Generalštaba u Beogradu, na 99 godina, bez naknade, i na tom mestu će izgraditi luksuzni hotelski i apartmanski kompleks, kao i spomen obeležje i muzej.

“Hotel koji gradi njegov zet je sitan posao velike simbolike. To je i direktan sukob interesa. On koristi moć američkog predsednika da gradi i u Albaniji. Tramp pominje izgradnju nekretnina i u Gazi”, rekao je Jakšić.

Njujork Tajms podseća da je ideju izgradnje hotela u Beogradu Tramp prvobitno predložio 2013. godine, a Kušner je počeo da je realizuje nakon što je napustio posao savetnika u Beloj kući tokom Trampovog prvog mandata (2017-2021). Kušner nastupa u partnerstvu sa Mohamedom Alabarom, finansijerom hotela Burj Khalifa u Dubaiju, najvećom zgradom u svetu. Hotel u Beogradu bio bi prvi projekat sa nekretninama koji bi bio realizovan u saradnji Kušnerove kompanije sa Trampovom organizacijom. Prema nacrtu sporazuma, Srbija će deliti deo profita od ovog projekta.

Kada je reč o Trampovoj ekonomskoj politici, prema rečima Vesne Kostić, bivše savetnice za odnose sa javnošću Kancelarije Svetske banke u Beogradu, Trampova politika mogla bi da proizvede turbulencije na međunarodnom tržištu, koje bi se osetile kod nas. Istovremeno, o njegovoj ekonomskoj politici prema Srbiji i regionu još se nije čulo ništa konkretno.

„Nisam još ništa čula o nama. Izgleda da nemaju ništa profilisano, kao prema Kini, EU i globalno. Mislim da carine indirektno mogu da utiču na nas. Neki naši partneri biće pogođeni direktno. Ako zbog carina Evropska unija ne bude mogla slobodno da izvozi na američko tržište biće u još većem problemu, a EU je naš glavni spoljnotrgovinski partner. Mi smo mali i ne značimo mnogo, ali smo deo globalnih kretanja”, navela je Vesna Kostić.

Ona je ocenila da je politika carina koju najavljuje Tramp, naročito prema Kini i Evropi, opasna u ekonomskom smislu, jer može da dovede do novih neravnoteža, a takođe i da proizvede inflaciju.

“Uvođenje carina koje je Tramp najavio može da dovede do poskupljenja i inflacije. To nije dobro ni za onoga ko prodaje. To je vrsta opstrukcije, jer sprečava kapital da ide tamo gde je najjefikasniji”, ističe naša sagovornica.

Donedavni predsednik poslovnog kluba Privrednik Zoran Drakulić ocenio je u razgovoru za Biznis.rs da je ono što nas trenutno najviše tangira u odnosima sa Amerikom odnos prema NIS-u i način rešavanja tog problema. Sve je dosta komplikovano, navodi Drakulić, i razlog je za brigu.

“Mislim da mi ne možemo lako da rešimo problem ako ne otkupimo akcije NIS-a ili ako ne dobijemo neko odlaganje tih mera, jer nemamo dovoljno skladišta i logističkih kapaciteta da proizvodimo. Naša lokalna proizvodnja nafte i derivata, iz naših skladišta, nije dovoljna za 90 dana potrošnje“, istakao je Drakulić.

On je dodao da to može da ima velike posledice po nas, kao i da se naša vlast uzda u Trampovu administraciju.

Podsetimo, administracija bivšeg predsednika SAD Džoa Bajdena (Joe Biden) 10. januara je saopštila odluku da je Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija dodala Naftnu industriju Srbije na listu sankcija usmerenih protiv ruske kompanije Gazpromneft i Ruske Federacije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je tim povodom da su sankcije koje su SAD uvele NIS-u najteže koje pogađaju jednu kompaniju u Srbiji, kao i da se od države traži potpuni izlazak ruskog interesa iz tog preduzeća u narednih 45 dana. U međuvremenu, nova Trampova administracija koja je aktuelna od prošlog ponedeljka nije se još oglašavala o ovom pitanju.

„S druge strane, ako ne bude dogovora sa Rusima i ako mi preduzmemo neke drastičnije mere, onda to može da utiče na isporuke gasa iz Rusije. Sve je dosta komplikovano, to me brine”, rekao je Zoran Drakulić.

Balkan nije na listi prioriteta novog američkog predsednika Donalda Trampa, navodi BBC, ali to ne znači da ovdašnji lideri nemaju velika očekivanja, nade ili strepnje, od njegovog povratka u Belu kuću. Moguće je, međutim, da u nekom trenutku Ričard Grenel (Richard Grenell), imenovan za specijalnog izaslanika Bele kuće za krizna žarišta u svetu, u skladu sa američkim interesima posveti pažnju i regionu Zapadnog Balkana.