Tramp uveo dugo najavljivane carine

Američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) obratio se američkoj i svetskoj javnosti po isteku roka koji je prethodno sam odredio, u sredu u 22 časova po srednjoevropskom vremenu, proglasivši važećim dugo najavljivane carinske tarife za robu iz drugih zemalja.

„Moji dragi Amerikanci, ovo je dan oslobođenja. Ovaj dan će zauvek biti upamćen kao dan na koji je američka industrija ponovno rođena“, rekao je na početku obraćanja. „Oni uvode nama carine, mi njima. Ne može biti jednostavnije od toga. Ovo je jedan od najvažnijih dana u američkoj istoriji. To je naša deklaracija ekonomske nezavisnosti“, rekao je on.

Tramp je istakao da je politika visokih carina za automobile iz SAD u drugim zemljama dosezala nivoe i veće od 70 odsto na originalnu cenu, dok su u isto vreme američke carine na strana vozila “decenijama bile na niskim nivoima, recimo za motore tek na 2,4 odsto”. Za takvo stanje, kako je rekao u svom obraćanju, “ne krivi strane vlade, nego neodgovornu politiku prethodnih američkih administracija”, unazad sve do kraja osamdesetih godina prošlog veka.

Ovo je po njegovim rečima, slomilo američku industriju, a sada je došao trenutak za njen  oporavak.

Američki predsednik potpisao je carine u visini od 25 odsto na strane automobile, na sav uvoz iz zemalja koje kupuju naftu ili gas iz Venecuele, te na strani čelik i aluminijum.

Tramp je takođe proglasio minimalnu visinu carina od 10 odsto na svu uvoznu robu, dok će pojedine zemlje imati znatno više stope. Na primer, roba iz Ujedinjenog Kraljevstva imaće carinsku stopu od 10 odsto, ali iz Kine 34 odsto, EU 20 odsto, iz Tajvana 32 odsto, iz Japana 24 odsto…

Na listi zemalja je i Srbija, sa zaista visokom stopom od 37 odsto. Međutim, u tabeli koja je objavljena mogao se videto podatak da naša zemlja ima duplo višu tarifu za robu uvezenu iz SAD (74 odsto).

Podsećamo, neke zemlje su već uvele ili najavile protivudare sa sopstvenim tarifama. Američki predsednik je ranije izjavio da mu je „carina omiljena reč“, a ova mera je ključna u njegovoj ekonomskoj viziji. Njen cilj je smanjenje trgovinskog deficita, odnosno razlike između vrednosti robe koju SAD uvoze i one koju izvoze.

Prema podacima američkog Biroa za ekonomske analize, Kina i Evropska unija prednjače na listi najvećih trgovinskih deficita sa SAD – Kina sa 295,4 milijarde dolara, EU sa 235 milijardi. Na listi su i Vijetnam i Meksiko, koji bi mogli biti posebno pogođeni carinama na uvoz automobila.

Ovo su, kako Bloomberg ističe, najveće protekcionističke mere američke vlade u poslednjih 90 godina.