Tramp započeo carinski rat sa Kinom, Meksikom i Kanadom

Kanada, Meksiko i Kina najavili su odmazdu nakon što je američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) uveo nove, sveobuhvatne carine na njihov izvoz u SAD. Tramp je saopštio da će na uvoz iz Kanade i Meksika biti uvedena carina od 25 odsto, dok će na kinesku robu biti dodatnih 10 odsto. Kanadska energetska industrija suočiće se sa nešto nižom carinskom stopom od 10 odsto. Mere će stupiti na snagu u utorak.

Prema Trampov rečima, ova odluka je odgovor na probleme ilegalne imigracije i trgovine narkoticima, dva ključna pitanja na kojima je gradio svoju kampanju. Kanada i Meksiko najavili su da će uzvratiti sličnim carinama na američku robu, dok je Kina poručila da će preduzeti „neophodne kontramere kako bi zaštitila svoja legitimna prava i interese“, prenosi BBC.

Uvođenje carina i očekivane kontramere mogle bi označiti početak nove ere trgovinskih ratova na globalnom nivou.

Ekonomski stručnjaci upozoravaju da bi povećanje carina na uvoz moglo dovesti do rasta cena brojnih proizvoda, uključujući automobile, građevinski materijal, čelik, hranu i alkohol. Potrošači u svim zemljama mogli bi osetiti rast troškova života ako kompanije odluče da dodatne troškove prebace na kupce. Američke industrijske grupe već su izrazile zabrinutost.

Tramp je, međutim, nagovestio da je spreman da dodatno poveća carine ako pogođene zemlje uzvrate kontramerama. „Današnja objava o carinama neophodna je kako bismo pozvali Kinu, Meksiko i Kanadu na odgovornost zbog njihovih obećanja da će zaustaviti priliv otrovnih droga u Sjedinjene Države“, saopštila je Bela kuća na platformi X.

U objavi na svojoj mreži Truth Social, Tramp je naveo da je „ovo urađeno prema Zakonu o međunarodnim ekonomskim vanrednim ovlašćenjima (IEEPA) zbog velike pretnje ilegalnih migranata i smrtonosnih droga koje ubijaju naše građane, uključujući fentanil“.

Meksiko je oštro odbacio optužbe američke administracije da vlada sarađuje sa kartelima droge. Predsednica Klaudija Šeinbaum nazvala je te tvrdnje „klevetom“ i pozvala SAD da se fokusiraju na suzbijanje ilegalnog priliva oružja ka jugu, kojim se karteli snabdevaju. Ona je naložila je svom ministru ekonomije da pripremi odgovor, uključujući kontramere i carine od 25 odsto na američku robu.

Kanada je već objavila kontramere, pri čemu je premijer Džastin Trudo (Justin Trudeau) uveo carine od 25 odsto na američku robu u vrednosti od 155 milijardi kanadskih dolara (oko 106,6 milijardi američkih dolara). One će obuhvatiti širok spektar proizvoda, od piva i vina do kućnih aparata i sportske opreme.

Kina je poručila da „čvrsto odbacuje“ nove američke carine, ali još nije precizirala kako će odgovoriti. Novi namet od 10 procenata na kineske proizvode dolazi povrh carina koje su već ranije uvedene tokom Trampovog prvog mandata i koje je nastavio bivši predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden).

Tramp je priznao da bi ove mere mogle doneti „privremene, kratkoročne poremećaje“. Posebno bi mogla biti pogođena auto-industrija, jer delovi automobila često prelaze granice SAD, Kanade i Meksika više puta pre nego što se sklopi vozilo. Prema procenama TD Economics, nove carine mogle bi povećati prosečnu cenu automobila u SAD za oko 3.000 dolara.