Trampov napad na univerzitete dok Kina ulaže milijarde u svoje obrazovanje

Vašingtone, imamo problem! Postoji jedna očevidna kontradikcija koju je nemoguće ne videti, a ona se ogleda u sledećem: Donald Tramp (Trump) pokušava da prestigne Kinu, da je „obuzda” i bude tehnološki nadmoćan, a u isto vreme „defundira” najviđenije univerzitete, poput Harvarda, i ukida Ministarstvo obrazovanja.

S druge strane, ta ista Kina ulaže milijarde u sofisticirano visoko obrazovanje koje donosi inovacije, naročito sa državno usmerenim kapitalom u visoke tehnologije.

Evo jednog primera: kineski proizvođač električnih vozila BYD osmislio je nedavno bateriju koja se puni za samo nekoliko minutra, uporedivom sa točenjem običnog goriva, što je značajno kraće od svih dosadašnjih tehnologija, pa samim tim i od punjenja Teslinih vozila. Takođe, uprkos sankcijama u sektoru čipova, Kina je mnogo uložila da stigne i prestigne Zapad (i Tajvan) svojim novim tehnologijama. I onda će Tramp izvaditi „ekonomski pištolj” i njime zapretiti Kini (i drugima) – da kupuju američku robu!

Naime, dok se predsednik SAD pozicionira kao branilac američke nadmoći u globalnoj ekonomskoj areni, njegov pristup visokom obrazovanju otkriva upadljivu kontradikciju. U svom pokušaju da „učini Ameriku ponovo velikom“ Tramp je u više navrata ciljao baš na američke univerzitete, oduzimajući finansiranje javnim institucijama, smanjujući federalne budžete za istraživanje i ocrnjujući akademske prostore kao legla „budnosti“ i „elitizma“.

Reč je o njegovim „prioritetima kulturnog rata” — odnosno ciljanju na ono što vidi kao „woke ideologiju“ na univerzitetima. Smanjenje javnog finansiranja, posebno za institucije koje nisu u skladu sa konzervativnim vrednostima, postaje očigledno.

Skepticizam prema elitama i intelektualizmu, koji se odlično prima u njegovoj glasačkoj bazi, još jedan je pogonski element. Dakle, iako ovi potezi mogu da podstaknu glasače u zemlji da glasaju za njega, oni potkopavaju američki inovativni motor koji je duboko vezan za univerzitete. Institucije poput MIT-a, Stanforda i Berklija nisu samo škole – one su tehnološki inkubatori, magneti za talente i fabrike patenata.

Azija ulaže u budućnost koja već postaje sadašnjost

Kina je povećala svoju potrošnju na istraživanje i razvoj (R&D) na skoro 2,4 odsto BDP-a, sa ambicijama da pretekne SAD u kritičnim oblastima kao što su veštačka inteligencija, poluprovodnici, biotehnologija i kvantno računarstvo (podaci OECD-a iz 2023). Njeni univerziteti se penju na globalnoj rang listi, podržani ogromnim državnim finansiranjem i programima repatrijacije talenata.

Dok kineski studenti, ruku na srce, i dalje hrle na prestižne američke univerzitete, sve veći broj njih se vraća kući – ne iz patriotizma, već zato što se Kina sada zaista ozbiljno takmiči sa SAD kada je reč o ponudi vrhunskih laboratorija, preduzetničkih ekosistema i globalnih partnerstava. Širom Azije se odvijaju slične priče. Singapur, Južna Koreja i Indija ulivaju milijarde u visoko obrazovanje, gledajući na univerzitete ne kao na ideološka bojišta, već kao na motore inovacija i nacionalnog razvoja.

Agresivno se regrutuju globalni akademski talenti, često se nudi bolje finansiranje i manje političkih ograničenja. što je paradoks! Tu je i širenje univerziteta svetske klase kroz partnerstva, uključujući zajednička ulaganja sa evropskim školama u obrazovne centre. U Aziji imamo dugoročno fokusiranje – svuda teče izgradnja čitavih inovacijskih ekosistema. Samo u Hong Kongu se nalazi pet univerziteta na svetskoj rang listi 100 najboljih. U Šenženu se gradska vlada obavezala da će uložiti 23 milijarde dolara u izgradnju 20 novih univerziteta.

„Donald Tramp je čovek koji nikada nije razumeo ni dubinu svog sopstvenog formalnog obrazovanja. Ironija je toliko brutalna da prelazi u tragikomično: u vreme kada se vode digitalni, tehnološki i ideološki ratovi, on bira da razoruža najvažnije oružje koje jedna nacija ima – znanje. Jer obrazovanje nije trošak. Ono je jedini dugoročno isplativ resurs kojim se gradi stabilna, konkurentna i održiva budućnost“, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs profesor dr Minja Bolesnikov, potpredsednik za međunarodne odnose i šef istraživanja na Švajcarskoj školi za biznis i menadžment u Ženevi i docent na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.

Naš sagovornik ima bogato iskustvo kao gostujući profesor u Aziji – Burmi, Vijetnamu, Tajlandu i Maleziji, te ima odličan uvid u to kuda se kreće azijsko obrazovanje.

„Kina to razume i sprovodi u praksu. Njena strategija je jednostavna, ali zastrašujuće efikasna: graditi znanje kao temelj, negovati nauku kao instrument moći, investirati u veštačku inteligenciju, biotehnologiju i svemirski program. Kina ne ratuje mitinzima i parolama, ona ratuje doktoratima, laboratorijama i podacima. S druge strane, Tramp pokušava da povede naciju u budućnost koristeći retrovizor“, ističe Bolesnikov.

A gde ide Amerika?

U međuvremenu, politike iz Trampove ere postavile su ograničenja na studentske vize, obeshrabrile međunarodnu akademsku saradnju i ugrozile finansijsku stabilnost američkih javnih univerziteta – institucija koje su dugo pokretale američki tehnološki bum i naučnu dominaciju.

Prema Nacionalnoj fondaciji za nauku (NSF), više od polovine američkih doktorskih diploma iz STEM nauka dodeljuje se međunarodnim studentima, od kojih mnogi potiču iz Kine i Indije.

Ograničavanje ovog „dotoka ljudi” nije samo kulturna signalizacija – to je strateška samosabotaža. Ako Tramp zadrži ovaj kurs, dugoročni rizik je jasan: SAD će postepeno gubiti prednost u globalnoj ekonomiji znanja, dok konkurenti poput Kine napreduju sa koordiniranim nacionalnim strategijama koje usklađuju obrazovanje, industriju i državna ulaganja.

Stotine miliona dolara federalnog finansiranja za univerzitete kao što su Kolumbija, Džons Hopkins i Pen otkazani su kao „kazna” za proteste zbog rata u Gazi. Harvard je odbacio brojne zahteve Trampove administracije prema autonomiji univerziteta, koja ih prikazuje kao „opasno levičarske”.

Nekoliko sati nakon što je Harvard zauzeo stav, administracija je objavila da zamrzava 2,3 milijarde dolara federalnog finansiranja škole, prenosi Reuters. Takvih primera ima još.

„Nije ovo prvi put da civilizacija bira kratkoročnu populističku zabavu umesto dugoročnog intelektualnog kapitala. Kasno Rimsko carstvo je zanemarilo škole i nauku, dok je hleb i cirkus bio odgovor na svaku krizu. Carevi su se takmičili u spektaklima, dok su filozofi i učitelji postajali nepotrebni. Rezultat? Dekadencija, slabost i raspad. Srednji vek je ponudio još jednu lekciju. Dok su evropske sile pod krinkom vere zatirale slobodu mišljenja i spaljivale knjige, islamski svet je izgradio najnaprednije biblioteke, univerzitete i bolnice tog vremena. I tada je obrazovanje bilo izbor između svetlosti i tame.

Trampov model liči na sve prethodne istorijske poraze: dezinformacija umesto dijaloga, emocionalna manipulacija umesto kritičkog mišljenja, i spektakl umesto suštine. I da budemo brutalno iskreni – Donald Tramp nikada nije pokazao razumevanje za obrazovanje koje nadilazi funkciju ličnog PR-a. Njegov boravak na Whartonu više se pamti po neobjašnjivom prečac-diplomiranju i aroganciji, nego po intelektualnim doprinosima. Čovek koji se hvali da ‘ne čita knjige jer ima instinkt’ sada želi da sruši sistem koji proizvodi ljude koji misle. A upravo takvi ljudi su najopasniji za autoritarne ambicije“, ocenjuje profesor Minja Bolesnikov.

Naš sagovornik dodaje da „obrazovanje oblikuje građane, a ne podanike“. Zato se Kina strateški oslanja na znanje, jer zna da će veštačka inteligencija, obrazovani kadar i naučno-tehnološka nadmoć oblikovati svetski poredak mnogo više nego vojne baze.

„Dok Tramp obećava ‘ponovno osvajanje veličine’, Kina već piše novu definiciju moći – tihim, neumoljivim tempom, iz biblioteka, laboratorija i istraživačkih centara. U tom kontekstu, pitanje nije samo ko će pobediti u sukobu dve sile. Pitanje je ko će pre stići u budućnost – onaj ko gradi kampuse ili onaj ko ih zatvara? Onaj ko otvara laboratorije ili onaj ko ih pretvara u terene za ideološke bitke?”