Trampova strategija uvođenja carina može smanjiti zavisnost partnera od američkog tržišta

Američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) pristao je da odloži uvođenje tarifa od 25 odsto na Kanadu i Meksiko na 30 dana, čime su severnoamerički susedi izbegli potencijalno štetan trgovinski rat. Istovremeno, dodatne carine na kinesku robu u visini od 10 odsto stupile su u utorak na snagu.

Tokom predizborne kampanje, Tramp je pretio tarifama do 60 odsto prema Kini. Od kada je preuzeo funkciju, te pretnje su se proširile i sada obuhvataju sve, od univerzalnih tarifa do pritisaka na trgovinske partnere i rivale poput Kine i Rusije.

Govoreći o Kini, Tramp je nedavno izjavio za Fox News da su tarife „jedna veoma velika moć“ koju SAD imaju nad Pekingom. „Oni ih ne žele, a ja bih radije da ne moram da ih koristim“, rekao je tom prilikom Tramp.

Carine od 10 odsto na sav kineski uvoz deo su, prema Trampovim rečima, kaznenih mera protiv Kine zbog njene uloge u proizvodnji hemikalija koje se koriste za proizvodnju fentanila u Meksiku.

SAD su do utorka primenjivale prema Kini carine od 100 odsto na električna vozila, 50 odsto na solarne ćelije i poluprovodnike, 25 odsto na kritične minerale neophodne za proizvodnju naprednih baterija i 25 odsto na čelik i aluminijum.

Nove carine bi se nadovezale na više od 300 milijardi dolara nameta na kineski uvoz koje je Tramp uveo tokom svog prvog predsedničkog mandata, a koje je njegov naslednik Džo Bajden (Joe Biden) u većini slučajeva zadržao, a u nekim situacijama i pooštrio.

Kada je reč o Kanadi, tamošnji premijer Džastin Trudo (Justin Trudeau) složio se nakon poslednjih razgovora sa Trampom da pojača kontrolu granice sa SAD kako bi suzbio migraciju i trgovinu smrtonosnim fentanilom.

Ranije je Tramp postigao dogovor sa meksičkom predsednicom Klaudijom Šejnbaum (Claudia Sheinbaum) koja je pristala da rasporedi trupe na severnoj granici. Zauzvrat, SAD su se obavezale da će ograničiti dotok oružja u Meksiko, prenosi BBC.

Tramp može da prikaže ustupke u vezi sa graničnom i kriminalnom kontrolom kao pobedu. Trampova konfrontacija sa najbližim trgovinskim partnerima SAD izgleda da je urodila plodom, jer i Meksiko i Kanada su pristali na pooštravanje granične bezbednosti i preduzeli dodatne mere za suzbijanje trgovine fentanilom.

Međutim, ostaje nejasno da li će Tramp zaista sprovesti pretnje prema Kanadi i Meksiku nakon isteka 30 dana. Ova neizvesnost može podstaći kompanije da smanje svoju zavisnost od američkog tržišta i odlože ulaganja u nove fabrike i zapošljavanje dok se situacija ne razjasni.

Tramp je prvobitno proglasio ekonomsku vanrednu situaciju kako bi uveo carine od 25 procenata na uvoz iz Meksika i Kanade. Energenti iz Kanade, uključujući naftu, prirodni gas i struju, bili bi oporezovani sa 10 odsto. Ove dve zemlje, uz Kinu, najveći su trgovinski partneri SAD.

Obrazlažući Trampovu strategiju, Bela kuća je saopštila ranije ovog meseca da su carine moćan i dokazan mehanizam za zaštitu nacionalnih interesa. U saopštenju je navedeno da trgovina čini 67 odsto BDP-a Kanade, 73 odsto BDP-a Meksika i 37 odsto BDP-a Kine, dok udeo trgovine u američkom BDP-u iznosi 24 odsto. Ipak, američki trgovinski deficit u robi bio je najveći u svetu u 2023. godini, premašivši 1.000 milijardi dolara, navela je Bela kuća.