Trampove antitržišne mere za konkurentnost američke privrede

Američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) pokušava da jednom antitržišnom merom veštački poveća cene kineskih proizvoda u SAD, dajući šansu američkoj privredi da bude konkurentna. Ona ne može da parira Kini u normalnim tržišnim okolnostima. Budući da Tramp planira da uvede carine i na evropsku robu i tako “potopi” EU, to je opasnost i za privredu u Srbiji, ocenio je za Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ljubodrag Savić.

Tramp je uveo nove carine od 25 odsto na uvoz iz Meksika i Kanade, koje su stupile na snagu u utorak, zajedno sa udvostručenjem carina na kinesku robu na 20 odsto, čime su pokrenuti novi trgovinski sukobi sa tri najveća trgovinska partnera SAD.

Kina je odmah reagovala, najavljujući dodatne carine od 10 do 15 procenata na određenu američku robu iz uvoza od 10. marta, kao i niz novih izvoznih ograničenja za pojedine američke kompanije.

“Carine na robu iz Meksika i Kanade, iako je njima okončan NAFTA sporazum o slobodnoij trgovini, od kojeg su najveću korist imale SAD, manje su važne nego carine na kinesku robu. Tramp je najpre najavio carine od 60 odsto na robu uvezenu iz Kine, ali kada je dobro razmislio verovatno je shvatio da veliki deo američkih radnika živi od jeftinih proizvoda iz Kine, pa se odlučio za niže carine”, objašnjava Savić.

Kanada i Meksiko, koji su više od tri decenije imali gotovo potpuno slobodnu trgovinu sa SAD u okviru NAFTA sporazuma, odmah su najavili osvetničke mere protiv svog dugogodišnjeg saveznika. Kanadski premijer Džastin Trudo (Justin Trudeau) najavio je uvođenje hitnih carina od 25 odsto na robu u vrednosti od 30 milijardi kanadskih dolara (oko 20,7 milijardi američkih dolara), kao i dodatnih carina na još 125 milijardi kanadskih dolara uvoza, ako Trampove carine ostanu na snazi duže od 21 dana.

“Tramp želi da američka industrija proizvodi sve, što je legitimno i u skladu sa njegovom politikom. Naravno, budući da dugo nije ulagano u neke američke proizvodne kapacitete i da nije na taj način vođeno računa o industriji pitanje je da li SAD mogu da izdrže kinesku konkurenciju. Odgovor je jasan – to nije moguće u normalnim tržišnim okolnostima. Uz političke motive, to je osnovni razlog zbog kojeg je Tramp uveo carine”, naveo je naš sagovornik.

Dodatnih 10 odsto carina na kinesku robu nadovezuje se na ranijih deset procenata koje je Tramp uveo 4. februara kao kaznu Pekingu zbog krize sa predoziranjima fentanilom u SAD. Ukupna carina od 20 odsto dolazi povrh ranijih carina do 25 odsto, koje je Tramp uveo tokom prvog mandata na oko 370 milijardi dolara uvoza iz Kine.

Nove carine od 20 odsto sada se odnose i na uvoz potrošačke elektronike iz Kine, koja ranije nije bila obuhvaćena, uključujući pametne telefone, laptopove, konzole za video igre, pametne satove, zvučnike i Bluetooth uređaje.

Kina je u utorak objavila da će nove carine biti uvedene na širok spektar američkih poljoprivrednih proizvoda, uključujući meso, žitarice, pamuk, voće, povrće i mlečne proizvode. Peking je takođe stavio 25 američkih kompanija pod izvozna i investiciona ograničenja iz razloga nacionalne bezbednosti, pri čemu je deset od tih firmi sankcionisano zbog prodaje oružja Tajvanu.

“Tramp razume da SAD nemaju izgleda u frontalnom sudaru sa Kinom, pa uvođenjem carina hoće da pruži šansu američkoj privredi. Ona će se možda prilagoditi, ali ne može to da uradi za godinu dana. Cenu povećanja carina platiće američki građani, što u krajnjem može da utiče na Trampov politički rejting. Drugi problem za Trampa su uzvratne carine koje je najavila Kina. Očigledno je da je Kina spremnija, jer ima najbolje uslove i jeftinu radnu snagu, velike državne subvencije, jeftinu energiju”, istakao je profesor Savić.

Prema njegovim rečima, budući da se očekuje uvođenje američkih carina i na robu iz Evropske unije, ta mera bi mogla značajno da ograniči uticaj i moć EU i da je dovede u drugorazrednu poziciju bez globalnog značaja.

Savić ističe da je u trouglu SAD-Kina-EU uloga žrtve namenjena Evropi, jer je Amerika samodovoljna, dok će Kina osetiti izvestan gubitak, ali će uspeti da prevaziđe teškoće.

“EU ima problem nezavisno od carina otkako se odrekla jeftinih ruskih energenata i ruskog tržišta. Doba globalizacije u kome su Kinezi pravili komponente, a Nemci sklapali kvalitetne automobile se promenilo, pa Kinezi proizvode automobile, dok je evropska automobilska industrija u krizi. EU je izgubila korak i pitanje je kako će se stvari dalje razvijati. To nije dobro za nas, jer najveći direktni strani investitor u Srbiji je Nemačka. Najveći broj naših radnika zaposlen je u nemačkim kompanijama, oko 80.000”, naglašava Savić.

On je naveo da su to fabrike koje su uglavnom u lancima proizvodnje za poznatog kupca, a suštinski, ako fabrike u Nemačkoj ne budu radile neće imati potrebu ni za komponentama iz Srbije. Savić podseća da je naša najveća dijaspora u Nemačkoj, i da su to su ljudi koji šalju velike doznake u Srbiju.

Ako Nemačka, odnosno EU, bude u velikom problemu – a sva je prilika da će biti – teško je da mi prođemo neoštećeni, zaključio je naš sagovornik.

Tramp će se u utorak uveče obratiti Kongresu povodom svoje politike carina.