Trampove carine na uvoz zlata kao pregovarački pritisak na Švajcarsku

Do sada su trgovci mogli da kupuju jeftinije zlato u inostranstvu, najviše iz Švajcarske, da ga uvoze bez carine i isporučuju ga uz Comex ugovore. Nova tarifa naglo povećava troškove uvoza, prekida arbitražne tokove i stvara očekivanje nestašice fizičkog zlata u SAD, naveo je u razgovoru za Biznis.rs Georgi Hristov, direktor kompanije Tavex, komentarišući odluku američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) da uvede carine na uvoz zlata.

Cene zlata dostigle su u petak rekord nakon što je objavljeno da su Sjedinjene Države uvele carine na uvoz zlatnih poluga od jednog kilograma, što će dodatno pritisnuti Švajcarsku, jednog od najvećih svetskih centara trgovine plemenitim metalima.

„Švajcarska ima veliki trgovinski suficit sa SAD, koji je poslednjih meseci dodatno uvećan naglim rastom izvoza zlata (više od 60 milijardi dolara u poslednjih godinu dana, uglavnom poluge od jednog kilograma i 100 unci). Udar na zlato, kao jedan od najvećih švajcarskih izvoznih artikala ka SAD, direktno pogađa taj suficit i stvara pregovarački pritisak u širim trgovinskim razgovorima“, ocenio je Hristov.

U pismu američke Carinske i granične službe, do kojeg je došao Financial Times, navodi se da poluge od jednog kilograma i 100 unci (3.110 grama) treba svrstati u carinsku kategoriju s višim stopama carine. Kilogramske poluge su najpopularniji oblik zlata na berzi Comex i čine većinu izvoza švajcarskog zlata u SAD.

Fjučersi na zlato u SAD porasli su 1,3 odsto na 3.499,30 dolara, nakon rekordnih 3.534,10 dolara, dok je razlika između cena fjučersa u Njujorku i spot cena porasla za oko 100 dolara.

Ovo je još jedan udarac za Švajcarsku, na čiju robu je američki predsednik Donald Tramp uveo carine od 39 odsto, jednu od najviših u njegovom trgovinskom režimu. Višu stopu imaju samo Laos, Mjanmar i Sirija (40-41 odsto), dok su Evropska unija i Velika Britanija ispregovarale carine od 15 i 10 procenata.

„Srednjoročni efekti ovih carina mogu biti više domaće cene zlata u SAD, jer uvoz postaje skuplji. Američke cene (Comex) mogu se trajno odvojiti od svetskog “spot” nivoa, što stvara premiju za fizičko zlato u SAD. Efekat je takođe, smanjen fizički dotok zlata iz Švajcarske. Deo prerade zlata može se prebaciti u zemlje s nižim tarifama. Rudarske kompanije i banke koje koriste fjučers za zaštitu rizika mogu plaćati više da zatvore pozicije ako se fizička isporuka pokaže neisplativom“, rekao je Hristov.

Kako je objasnio naš sagovornik, dugoročni efekti carina mogu izazvati strukturne promene trgovačkih tokova, što uključuje moguću trajnu relokaciju rafiniranja zlata iz Švajcarske ka drugim centrima (UAE, Singapur). Nove logističke rute mogu povećati vreme i troškove isporuke, kao i oslabiti ulogu Comexa u globalnom formiranju cena. Takođe, moguće je da će deo međunarodnih banaka i trgovaca preći na alternativne berze (London, Šangaj) radi stabilnijih cena.

„Zemlje pogođene tarifama mogu povećati zlatne rezerve ili koristiti zlato u bilateralnoj trgovini da izbegnu američki dolar i carine. Ako tarife opstanu, SAD mogu imati hronično više domaće cene zlata u odnosu na ostatak sveta, slično kao kod nekih drugih roba pod trgovinskim ograničenjima“, kazao je direktor kompanije Tavex.

Prema rečima predsednika Udruženja švajcarskih proizvođača i trgovaca plemenitim metalima, ova mera je „još jedan udarac“ trgovini zlatom između dve zemlje i otežava ispunjavanje američke potražnje. Neke švajcarske rafinerije privremeno su smanjile ili obustavile isporuke u SAD zbog neizvesnosti oko tumačenja propisa.

Ranije su trgovci požurili da uvezu zlato u SAD pre stupanja na snagu novih carina, što je dovelo do rekordnih zaliha na Comexu i privremene nestašice zlata u Londonu. Tradicionalno, globalni tok trgovine zlatom ide trouglom, velike poluge od 400 unci iz Londona se preko Švajcarske prelivaju u poluge od jednog kilograma, koje preferira njujorško tržište.

Cena zlata je ove godine u snažnom rastu. Zlato je poskupelo za 27 procenata od kraja 2024. godine, podstaknuto inflacionim strahovima, brigama oko javnog duga i slabljenjem dolara kao rezervne valute. Švajcarski izvoz zlata u SAD u poslednjih godinu dana iznosio je 61,5 milijardi dolara, što znači da bi sada, pod novom carinom od 39 odsto, američki kupci plaćali dodatne 24 milijarde dolara.

Hristov ističe da je ovde reč o pregovaračkom pritisku SAD neposredno pre posete švajcarskih zvaničnika Vašingtonu zbog pregovora o smanjenju. Pogađanjem švajcarskih rafinerija, koje su poznate i veoma profitabilne, povećava se ulog u pregovorima, bez direktnog udara na potrošače u SAD u kratkom roku.

„Iako Švajcarska nema visoke carine na američke proizvode u klasičnom smislu, njene regulatorne i monetarne politike, a posebno jak franak i finansijska pravila, Tramp vidi kao prednost u trgovini. Visoka carina šalje signal drugim zemljama da i mali bogati saveznici nisu izuzeti iz trgovinskog pritiska“, zaključio je Hristov.