Trend hlađenja na američkom tržištu rada podstiče Fed da reaguje

Treba imati u vidu da na tržištu rada deluju dva faktora – manjak kvalifikovane radne snage posle pandemije i obazrivost kompanija prilikom zapošljavanja usled nepredvidivosti Trampove politike i nepoznatih efekata carina, ocenio je u razgovoru za Biznis.rs Đorđe Đukić, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, komentarišući najnovije trendove na tržištu radne snage u SAD.

Broj otvorenih radnih mesta u SAD pao je na najniži nivo u poslednjih 10 meseci i prvi put od aprila 2021. manji je od broja nezaposlenih, kojih trenutno ima oko 7,2 miliona.

Ekonomisti su očekivali blagi pad u odnosu na jun i procenjivali da će u julu broj otvorenih pozicija iznositi 7,37 miliona, prema podacima finansijske kompanije FactSet.

„U uslovima neizvesnosti, podstaknute carinskom politikom američkog predsedsednika Donalda Trampa (Trump) gde carine povećavaju troškove, povećavaju se i inflatorni pritisci, a Fed je u dilemi da li da suzbija inflaciju ili da podupire zaposlenost smanjenjem kamatnih stopa“, naveo je Đukić.

Izveštaj JOLTS, koji meri obrt radne snage, zasniva se na drugačijoj anketi od mesečnog izveštaja o zaposlenosti, pa podaci nisu potpuno uporedivi, ali ukazuju na trendove. Julski JOLTS izveštaj prvi je u nizu važnih podataka o tržištu rada ove nedelje koja će se završiti objavom izveštaja o zaposlenosti za avgust. Očekuje se da će broj novih radnih mesta biti relativno skroman (oko 80.000), dok bi stopa nezaposlenosti trebalo da ostane na 4,2 procenta, prenosi CNN.

Ekonomisti ističu da se tržište rada ne samo hladi, već i stagnira. Broj zapošljavanja stoji, radnici retko menjaju poslove, a broj otpuštanja je i dalje nizak. Nedostaje dinamika, odnosno „obrt“ koji je ključan za zdravo tržište rada jer podstiče rast plata, otvara prostor za širi krug radnika i doprinosi inovacijama.

Slabija tražnja za radom mogla bi da znači i usporavanje rasta plata, što direktno utiče na inflaciju, naročito u sektoru usluga. Analitičari procenjuju da bi to moglo da olakša posao Federalnim rezervama, koje već mesecima balansiraju između rizika pregrejane inflacije i sve slabijeg privrednog rasta.

„Posle godišnje konferencije centralnih bankara u avgustu (Jackson Hole) predsednik Feda Džerom Pauel (Jerome Powell) ostavio je prostor za smanjenje kamatnih stopa u septembru, ali nije se obavezao da će to učiniti. Odluka će biti doneta na bazi avgustovskih podataka. Inflacija u SAD već je iznenađujuće visoka, a zbog tržišta obveznica ceo svet prati politiku Feda“, istakao je profesor Đukić.

Pauel je nagovestio jasnije nego ranije da će doći do smanjenja kamatnih stopa na septembarskom sastanku Odbora za otvoreno tržište (FOMC). Iako je poznat po opreznom i indirektnom „Fed govoru“, ovog puta signalizirao je da je stimulativna promena veoma verovatna.

Pauel se posebno pozvao na revidirane podatke američkog Biroa za statistiku rada, koji pokazuju da je stvaranje novih radnih mesta ove godine bilo znatno slabije nego što je ranije prijavljivano. Ovo je naročito značajno jer je do sada uporno naglašavao da je glavni prioritet obuzdavanje inflacije. Smanjenje kamata obično podstiče privredni rast, ali i rizik od jačanja inflatornih pritisaka.

Eventualna odluka o smanjenju kamatnih stopa Feda biće doneta na zasedanju FOMC 16. i 17. septembra. Tržišni potresi nisu značajno promenili očekivanja investitora, koji procenjuju sa oko 89 odsto verovatnoće da će Fed smanjiti kamatne stope.

Ukoliko se to dogodi, američka centralna banka bi prekršila nepisano pravilo monetarne politike – da se kamate ne spuštaju u okruženju rastućih cena. Takav scenario poslednji put je viđen u drugoj polovini 2007. godine, uoči svetske finansijske krize.