Trgovinski suficit Kine 1.200 milijardi dolara u 2025.

Kina je u 2025. godini ostvarila rekordan trgovinski suficit od gotovo 1.200 milijardi dolara, zahvaljujući snažnom rastu izvoza na tržišta izvan SAD, dok su kineske kompanije tražile nove kupce kako bi se zaštitile od pritiska administracije Donalda Trampa (Donald Trump). Preusmeravanje ka jugoistočnoj Aziji, Africi i Latinskoj Americi pokazalo se kao uspešno, jer je ublažilo udar američkih carina i sve jače trgovinske i geopolitičke tenzije.

Prema podacima carine, kineski suficit je dostigao 1.189 milijardi dolara, iznos koji je ravan BDP-u velikih ekonomija poput Saudijske Arabije. Izvoz je u decembru porastao 6,6 procenata na godišnjem nivou, više nego što su analitičari očekivali, što je pomoglo da se nadoknadi slaba domaća potražnja i višak kapaciteta u industriji, prenosi Reuters.

Dok je izvoz u SAD pao 20 odsto, a uvoz iz Amerike 14,6 procenata, Kina je uspela da nadoknadi gubitke na drugim tržištima, isporuke u Afriku skočile su skoro 26 odsto, u zemlje ASEAN-a 13,4 odsto, a u EU 8,4 odsto. Tokom godine Kina je čak sedam puta imala mesečni suficit veći od 100 milijardi dolara, što pokazuje da Trampove mere nisu ozbiljno potkopale njenu ukupnu trgovinu sa svetom.

Istovremeno, izvoz retkih zemnih metala dostigao je najviši nivo u više od jedne decenije, iako je Peking od aprila ograničio isporuke nekih ključnih elemenata kako bi pokazao svoju pregovaračku moć prema Vašingtonu. Kina je u 2025. uvezla i rekordne količine soje, uglavnom iz Južne Amerike, dok su kupovine iz SAD bile slabije zbog trgovinskih napetosti.

Analitičari očekuju da Kina i u 2026. nastavi da osvaja veći deo svetskog tržišta, između ostalog zahvaljujući otvaranju proizvodnih pogona u inostranstvu kako bi zaobišla carine. Ipak, u Pekingu raste svest da preveliki izvozni viškovi podstiču nezadovoljstvo partnera, pa je vlada već ukinula neke podsticaje, poput poreskih olakšica za izvoz solarne opreme.

Trgovinski pritisak iz SAD ostaje važan faktor. Trampove nove pretnje carinama, uključujući i najavu 25 odsto nameta za zemlje koje posluju sa Iranom, mogle bi ponovo da zaoštre odnose sa Kinom, najvećim trgovinskim partnerom Teherana, i otvore novo poglavlje u trgovinskom sukobu dve najveće svetske ekonomije.