U akcije kojih kompanija treba investirati u eri uzleta veštačke inteligencije?

Predviđa se da će veličina tržišta veštačke inteligencije (AI) u 2024. godini dostići 184 milijardi američkih dolara. Ovo je tržište sa neverovatnom godišnjom stopom rasta, o čemu govori i rastući trgovinski rat najvećih proizvođača naprednih čipova na globalnom nivou – Sjedinjenih Američkih Država i Kine.

Statista Market Insights predviđa da će kompatibilna godišnja stopa rasta (CAGR) zaključno sa 2030. godinom iznositi 28,46 odsto, što će na kraju ove decenije rezultirati obimom tržišta od 826,70 milijardi dolara. Najveći tržišni udeo imaju SAD i procenjuje se da će on u ovoj godini dosegnuti 50,16 milijardi dolara, odnosno oko 27,3 procenta.

Vlade SAD, Kine i Južne Koreje, ali i vodeće ekonomije Evropske unije, nadmeću se u iznosima državnih podsticaja za svoje najveće proizvođače poluprovodnika. Kompanije poput AMD-a, Nvidije, Intela, TSMC-a, Samsunga, prave ambiciozne planove i šire kapacitete, dok se mehanizmi tržišnog protekcionizma posle puno vremena primenjuju u punom zamahu.

SAD i EU blokiraju masovni uvoz čipova iz Kine, tehnologija AI se za to vreme sve brže razvija, potrebe su sve veće i najveći berzanski investitori klade se na ovo tržište što pokazuju višemesečni trendovi cena akcija pomenutih kompanija.  

Što se tiče IT giganata koji nisu proizvođači čipova, već njihovi najveći korisnici – oni se takođe brzometno pripremaju i prave rekordna ulaganja. Primera radi, Microsoft je u poslednjem kvartalu zabeležio rekordne kapitalne izdatke od 14 milijardi dolara, i naizgled nema nameru uskoro da stane jer gradi i nadograđuje svoje centre podataka u oblaku za obuku i pokretanje AI modela u velikom obimu, izveštava GeekWire.

Pozicije za osvajanje tržišta

Berzanski Nasdaq indeks, na kome su listirane tehnološke kompanije, izgleda kao da nema nameru da stane. Njegov najnoviji uzlet posledica je upravo ulaganja i najava ekspanzije AI tržišta.  

The Motley Fool kao tri najzanimljivije akcije za investiranje u srednjem roku predlaže akcije kompanija Intel, Alphabet i Microsoft.

Intel je poslednjih godina bio u zaostatku za konkurencijom, ali ta nešto niža baza, uz obavljenu veliku kompanijsku reorganizaciju i ogromne subvencije vlade SAD, sada pružaju odskočnu dasku za rast – najavljene su najmanje četiri nove fabrike Intelovih naprednih čipova za AI.

Alphabet, s druge strane, u ovom trenutku ima više od 16 milijardi dolara slobodnog toka gotovine i 101 milijardu dolara u gotovini, gotovinskim ekvivalentima i tržišnim hartijama od vrednosti. Uporedo sa tim, kompanija reinvestira svoju zaradu u novo tržište veštačke inteligencije. Kao krovna kompanija za moćne brendove kao što su Google, YouTube i Android, Alphabet ima jedinstvenu priliku da integriše veštačku inteligenciju u svoju liniju proizvoda i postane vodeći pokretač u usvajanju tehnologije od strane masovne publike.

Odeljenje Google Cloud po prvi put je ostvarilo profitabilnost u prethodnom kvartalu, pošto je nekoliko prethodnih poslovnih tromesečja u njega bilo značajno investirano upravo na polju širenja AI mogućnosti.

Microsoft, osim što i dalje najviše troši na novu tehnologiju, već ima i najjaču startnu poziciju zahvaljujući unosnom partnerstvu sa ChatGPT programerom, OpenAI, i velikim finansijskim resursima. Ta velika investicija omogućila je Microsoftu pristup nekim od najnaprednijih AI modela u industriji, omogućavajući mu da unapredi svoje poslovanje.

Disrupcija ekonomije

Generativna AI je u praksi već ostvarila mnogo postignuća – unapredila razvoj lekova, rešila izazovne matematičke probleme, stvorila zapanjujuće video i muzičke klipove (uz ozbiljno pokretanje pitanja o autorskim pravima umetnika).

Trenutno je veštačka inteligencija generalno dobra u obavljanju postojećih zadataka – pisanju postova na blogovima, kodiranju softvera, prevođenju – brže i jeftinije nego što to ljudi mogu, i uzimajući im u dobroj meri hleb iz usta. Ali povećanje efikasnosti može da pruži samo određenu količinu vrednosti, podstičući sadašnju ekonomiju, ali ne stvarajući novu.

Silicijumska dolina zapravo samo funkcionalno zamenjuje neke poslove, kao što su korisnička podrška i rad na obradi obrazaca, istorijski skupim softverima, što nije recept za široku ekonomsku transformaciju.

Čak i ako generativna veštačka inteligencija još nije ozbiljno promenila živote mnogih ljudi, zagovornici ove tehnologije kažu da će, kako se ona bude poboljšavala, rešiti dugogodišnji naučni problemi, otključati ogromno povećanje produktivnosti i stvoriti potpuno novi sektori privrede. Za samo nekoliko godina, različiti generativni AI modeli su prešli od petljanja po jednostavnim rečenicama do pisanja čitavih eseja, podseća The Atlantic.

Jedan od direktora najvećeg svetskog privatnog investicionog fonda Blackrock, Toni Kim (Tony Kim), izneo je svoj stav da će veštačka inteligencija izazvati jedan od najznačajnijih tehnoloških preokreta ikada, a analitička kuća McKinsey procenjuje da bi generativna veštačka inteligencija mogla da doda skoro osam biliona dolara globalnoj ekonomiji svake godine.

Na kraju, banka JPMorgan u svojoj analizi napisala je da veštačka inteligencija stvara veće promene od interneta ili pametnih telefona.