U HOLANDIJI JE I ZDRAVLJE PODREĐENO NOVCU Ko je jak preživeće, ko nije – ulazi u statistiku, kaže za Biznis.rs Nenad iz Roterdama

Još 2012. godine inženjer brodogradnje Nenad Marinković otišao je iz Srbije u potrazi za poslom nakon završenih studija na Mašinskom fakultetu. Nešto kasnije mu se pridružila i supruga Suzana, profesor srpskog jezika i književnosti, koja se u međuvremenu otvorila salon lepote. Sada žive u selu udaljenom 30 kilometara od Roterdama, gde zajedno prolaze kroz pandemiju korona virusa.

„Ovde policijski čas nije potreban, jer su ga građani sami sebi uveli i napuštaju kuću samo ako je to neophodno. Disciplinovano sledimo instrukcije Vlade jer je grupni interes iznad pojedinačnog. Ukoliko neko želi da izađe odlazi u prirodu gde nema nikoga i tamo provodi vreme. Prvi lepi dani marta izmamili su ljude na plaže, pošto je dozvoljena šetnja prirodom. Vođeni tom logikom, desetine hiljada ljudi potražilo je svoju osamu na plaži. Usledila je nova kritika i od tada su plaže prazne. Ako se ljudi okupljaju, to su kućne posete od najviše tri čoveka. Generalno, ovde su kućna druženja retka, tako da su i te posete neznatne. Mi se ponekad okupimo sa bliskim prijateljima (ipak nismo Holanđani i ne slušamo baš sve preporuke), ali se to ne dešava često“, kaže Marinković.

Do sada je u ovoj zemlji zaraženo 42.093 osoba, izlečeno je 36.484, dok je od korona virusa preminulo 5.359 pacijenata. Međutim, Marinković navodi da, iako su mere države dobre, zdravstveni sistem je vođen logikom isplativosti.

„Pristup zdravstvenim problemima je potpuno drugačiji nego u Srbiji. Profit je ispred svega. Država ne ulaže u povećanje kapaciteta tokom pandemije. Trudi da spreči širenje i broj obolelih, ali ne i da povećava kapacitete. Takođe, princip lečenja je prirodna selekcija, što je čudno za jednu modernu zemlju u 21. veku, kao i tvrdo sprovođenje propisanih procedura. Bolesnik sa istorijom kardio-vaskularnih bolesti, dijabetesa, hipertenzije ili gojaznosti, a koji se inficira korona virusom i podlegne bolesti, verovatno ne ulazi u statistiku. Takav bolesnik je preminuo od svoje primarne bolesti, a ne od virusa. Ko je jak preživeće, a ko nije – ući će u statistiku. To se odnosi na sve ostale bolesti, ne samo na ovu epidemiju. A trudnice ne idu kod lekara, osim ako se ne osećaju loše“, navodi Marković.

Ipak, on smatra da je odnos države bolji prema građanima nego u Srbiji. Njegova supruga je otvorila firmu, ali je administrativni proces otvaranja završila na dan proglašenja pandemije. Iako nije radila ni dana, dobila je pomoć na osnovu toga što nije bilo dozvoljeno da se radi. Oboje imaju dozvole za stalni boravak, ali ne i državljanstvo.

„Često menjam poslove, kompanije, radim po ugovoru, imam svoju firmu. Završavaju se stari projekti, ali niko ne započinje nove. Zato trenutno i nemam posla. Od kako mi se završio poslednji ugovor, nije počeo novi projekat koji je bio planiran polovinom marta. Donet je program pomoći privrednicima koji su pogođeni pandemijom. Moja supruga je dobila materijalnu pomoć, nadamo se bespovratnu, kao vlasnik tek registrovanog salona. Ja sam podneo zahtev, još čekam odgovor. Za sada se prijave podnose digitanim putem, a na odgovor se čeka oko četiri nedelje“, istiće Marinković.

Ovaj bračni par ne govori holandski jezik, pa ne prati vesti, ali primećuju da se premijer periodično obraća narodu, na svake dve do tri nedelje. Instrukcije su uopštene i prate se preporuke SZO i lekara. Preporučeno je da svi koji mogu rade od kuće umesto odlaska u kancelariju, što je izvodljivo uz određena prilagođavanja, jer većina već obavlja kancelarijske poslove. On kaže da nije sve išlo baš glatko od samog početka, ali da je to relativno brzo prevaziđeno. Nijednog trenutka nije uveden policijski čas, a svi normalno žive i rade, uz povećane mere opreza. Javni saobraćaj funkcioniše, kao i sve institucije, na način prilagođen novonastaloj situaciji.

„Pokazalo se da ovakav pristup daje dobre rezultate. Holandija ima 12 do 13 odsto umrlih od ukupnog broja registrovanih slučajeva, što je veoma visok procenat. Možda ima veze i sa mentalitetom – poslušni su, za razliku od nas gde je svaka zakonska odredba države nova prepreka u igrici koju treba preskočiti. Proizvodne aktivnosti su nastavljene uz određene mere opreza, jer je novac važniji od svega. Celo društvo i kompletna restrikcija je podređena novcu. Privreda se mora očuvati po svaku cenu. Pragmatičan pristup, ne baš mnogo human, ali dobro funkcioniše. Meni se čini da su mere države za sada u redu. Zahvalan sam im jer nisu uveli zabranu izlaska i kuće. Ovde se slušaju saveti struke i spram toga se donose odluke, naglašava Marinković.

Glavna mera koja je doneta je socijalno distanciranje koja će biti na snazi do 1. septembra. Radiće škole i univerziteti, a od 1. juna i restorani i kafići, ali svi su u obavezi da budu na metar i po odstojanja. Stvari se vraćaju u stanje koje je ranije bilo, osim poštovanja obaveznog rastojanja. Kao i u većini zemalja, u jednom momentu je vladala i nestašica pojedinih proizvoda.

„U prvom trenutku svi su pokupovali brašno i toalet papir. Ostaće večita misterija šta rade sa brašnom jer većina Holanđana ne zna ni jaje da skuva. Nedostajale su špagete, pirinač, kao i sredstva za dezinfekciju ruku. Pokupovali su najjeftinije proizvode, dok su biološke (skuplje) namirnice bile dostupne sve vreme. Sve radnice na kasama su zaklonjene paravanima od providnog pleksiglasa i rade u rukavicama. Na ulazu u prodavnicu su sredstva za dezinfekciju i ubrusi. Kolicima se održava distanca. Radnje koje nemaju kolica, daju potrošačima korpe. Situacija je svima dosadila, pa su čak i poslušni i disciplinovani Holanđani počeli da gunđaju i da se bune. Većina je mišljenja da ne treba rizikovati dok ne prođe 50 dana bez ijednog slučaja, to je kao neki trend“, kaže on.

Od 6. maja se polako počelo sa ukidanjem restrikcija. Najpre su počele da rade škole, zatim neke uslužne delatnosti, kao što su saloni lepote. Postepeno se život vraća u normalu i očekuje se uskoro potpuno ukidanje mera, osim pravila o držanju distance. Kao veliku prednost tokom cele situacije, Nenad ističe onlajn kupovinu, koja se u Holandiji često koristi.

„Sve se može kupiti onlajn sa dostavom na kućnu adresu. Takođe, sva roba se može vratiti prodavcu i novac se vraća kupcu. Sistem funkcioniše bez greške. Moguće je poručiti i dnevne potrepštine iz samoposluge, čime je potreba za odlaskom u radnju minimalizovana. Za starija lica organizovan je ketering servis, pa po pristupačnim cenama građani mogu da naruče kućnu dostavu kuvanih jela. Uopšte, skoro sve je moguće uraditi putem interneta, odnosno, bez izlaska iz kuće“, zaključuje Nenad.