UBS Group AG izmešta svoje kompanijsko središte iz Ciriha?

UBS Group AG ispituje potencijalno izmeštanje svog sedišta ako Švajcarska ostane pri svom zahtevu da UBS mora da drži na računu dodatnih 25 milijardi dolara kapitala, rekli su Bloombergu ljudi upoznati sa ovim pitanjem. Na osnovu internih proračuna koji pokazuju da bi se ključni kapital banke povećao na oko 20 odsto u najstrožem scenariju sa sadašnjih otprilike 14 odsto, rukovodioci veruju da bi ostanak u Švajcarskoj učinio firmu sa sedištem u Cirihu nekonkurentnom u odnosu na globalne rivale.

Švajcarska vlada i regulatori traže da najveća banka u zemlji u potpunosti odbije vrednost svojih stranih filijala od kapitala svoje matične kompanije, korak koji zvaničnici smatraju neophodnim kako bi se sprečilo ponavljanje kolapsa Credit Suisse-a 2023. Dok Švajcarska želi da izbegne finansijsku devastaciju koja bi nastala usled propasti UBS-a, banka vidi plan kao nepravednu preteranu reakciju nakon što je uskočila da spase svog bivšeg rivala pre dve godine.

UBS sada smatra da je predlog toliko štetan da banka ne bi imala izbora osim da premesti svoje sedište, ističući da potencijalni odlazak nije pretnja, već pre odraz komercijalne nemogućnosti poslovanja na tako visokom nivou kapitala. Takođe, postoji mogućnost da će se banka suočiti sa pritiskom akcionara ako prihvati mnogo veći kapitalni zahtev nego što je uobičajeno u drugim regionima.

Akcije UBS-a oslabile su u četvrtak 0,2 odsto na 29 švajcarskih franaka. Banka pojačava napore u lobiranju dok predlog počinje da prolazi kroz švajcarski parlament. Nacrt bi trebalo da bude predstavljen zakonodavcima u maju, iako bilo kakva promena verovatno neće biti primenjena pre 2028. Povećana zabrinutost UBS-a možda se neće pretvoriti u bilo kakvu akciju, a dug vremenski okvir za diskusiju daje dovoljno vremena za postizanje kompromisa.

Prenošenje sedišta UBS-a u inostranstvo predstavljalo bi veliku disrupciju za UBS, čija je istorija duga više od 160 godina neraskidivo povezana sa bogatstvom zemlje i verovatno će se suočiti sa mnogim preprekama. Brend zajmodavca se u velikoj meri oslanja na privlačnost Švajcarske kao utočišta za novac od ultra bogatih. Još nema informacije koja bi bila alternativna baza UBS-a.

Poslovanje UBS-a uključuje domaću švajcarsku banku, čvrsto usidrenu na svom domaćem tržištu, i globalnu jedinicu za upravljanje bogatstvom koja već dugo koristi svoj švajcarski identitet. UBS takođe vodi investicionu banku i odeljenje za upravljanje imovinom.

Ovo nije prvi put da neka velika evropska banka zapreti da će premestiti svoje sedište. HSBC Holdings Plc je razmišljao o odlasku iz Londona, 23 godine nakon preseljenja iz Hong Konga, pre nego što je 2016. odlučio da ostane na mestu nakon što je obezbedio ustupke od vlade Velike Britanije u pogledu regulative i poreza.

Švajcarska je najavila da će dozvoliti da UBS primeni kapitalni zahtev postepeno, tokom više godina, ali je to dočekalo mlako u UBS-u. Postepeno uvođenje kapitalnog zahteva bi bilo tek neznatno od pomoći za banku jer investitori imaju tendenciju da cene regulatorne promene čim se objave, čak i ako nisu uvedene neko vreme.

Držanje većeg akcijskog kapitala može povećati troškove poslovanja banke, a držaanje kapitala iznad određenog nivoa čini usluge koje pružaju skupljima i smanjuje iznos koji je dostupan za isplatu akcionarima. Zauzvrat, regulatori nastoje da obezbede da finansijski „igrači” imaju spremna sredstva da apsorbuju gubitke kada upadnu u nevolje.

UBS je spasila švajcarska vlada nakon finansijske krize 2008. Vlada sada nastoji da jedinu preostalu globalnu banku u zemlji učini otpornom na udare i sposobnom da bude bezbedno ugašena u slučaju još jedne krize nalik Credit Suisse.

Ranije ove nedelje, ministarka finansija Karin Keler-Sater (Karin Keller-Sutter) rekla je da vlada neće dozvoliti da bude pokolebana naporima UBS-a da se povuče. Potpredsednik SNB-a Antoan Martin (Antoine Martin) rekao je u četvrtak da je sve što UBS uradi kao odgovor na strožiju regulativu „njihova odluka“.