Udar na socijalna davanja evropskih država

Utisak je posle NATO samita u Hagu da je odluka da sve članice saveza narednih deset godina daju po pet odsto BDP-a za odbranu najvažnija vest, ali samit će ostati upamćen i po temama o kojima nije bilo reči, rekao je za Biznis.rs spoljnopolitički komentator Boško Jakšić.

Podsetimo, lideri NATO-a na samitu 25. juna u Hagu saglasili su se oko naglog povećanja potrošnje na odbranu, najvećeg od završetka Hladnog rata, što je bio ključni zahtev američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump), dok su istovremeno potvrdili svoju „nepokolebljivu posvećenost“ da će jedni drugima pomoći ako budu napadnuti.

„Najpre, činjenica je da je Tramp izuzeo Ameriku od te obaveze, a drugo je da je 1,5 odsto od pomenutih pet procenata predviđeno za investicije koje su u vezi sa odbranom i vojnom industrijom (odbrambeno relevantni izdaci), poput gradnje puteva ili železnica, naveo je Jakšić.

Kao šef vojnog saveza, generalni sekretar NATO-a Mark Rute (Mark Rutte) je zapravo imao samo jedan zadatak na svom prvom samitu koji je održan u njegovom rodnom gradu, da osigura da je Tramp uz njih i da neće izazvati pometnju kao na sastanku u Briselu 2018. godine, kada je skoro povukao SAD iz saveza, prenosi RSE.

Pre sastanka, Tramp je na društvenim mrežama podelio privatnu pohvalnu poruku od Rutea, u kojoj mu je šef NATO-a odao priznanje za povećanje evropske potrošnje na odbranu i za njegove „izvanredne“ napade na Iran. Kada su ga novinari pitali o tome, Rute nastavio je s pohvalama, nazvavši Trampa „tata“ u zajedničkom saopštenju i još jednom pozdravivši američkog predsednika na početku radne sesije samita.

„Ono što je moj utisak da će samit biti upamćen, ne po tome kako su članice prihvatile ovaj Trampov diktat, već po temama koje su izbegnute i o kojima se nije razgovaralo. Nije bilo osude ruske invazije, kao što je bilo prošle godine, izbegnuta je debata o nametanju novih sankcija Moskvi, što je očigledan ustupak Trampu“, ocenio je Jakšić.

Prema njegovim rečima, faktički je jasno da je Vašington taj koji je diktirao dnevni red, ostavljajući drugima da se saglase. Nije bilo diskusije o daljoj pomoći Kijevu, nije bilo rasprave o tome da li bi Ukrajina i Gruzija mogle da uđu u NATO. „Dakle, fokus je bio isključivo na ovih pet procenata, a Tramp je to opisao kao veliku pobedu Evrope, ali mislim da je faktički srušen sistem kolektivne bezbednosti Evrope koji je trajao osam decenija“, istakao je naš sagovornik.

Tramp je nedavno i javno odbacio mogućnost ukrajinskog članstva u Severnoatlantskom vojnom savezu, naglasivši kako su upravo takve težnje i dovele do izbijanja rata, navode ruski mediji, ističući da je u fokusu završne deklaracije samita bilo izdvajanje od pet odsto na ime odbrane.

„Tek predstoje izazovi, jer evropski lideri od Španije do Belgije, zbog ovih udara na socijalnu državu, tek će se suočiti sa otporom svojih građana. Rekao bih da će tu u najvećem problemu biti Nemačka. Ovaj samit je pokazao da su Evropa i NATO talac Trampove politike i da je on jedini pobednik“, zaključio je Jakšić.

Kada je reč o Nemačkoj, čija ekonomija je najveća u Evropi, dostizanje cilja od pet odsto za odbranu, značilo bi 225 milijardi evra godišnje, dok je njen sadašnji vojni budžet oko 150 milijardi evra. Ukupan državni budžet Nemačke prošle godine iznosio je 476 milijardi eura. Pod uslovom da su NATO članice prošle godine potrošile po 3,5 odsto BDP-a na odbranu, to bi bilo 1.750 milijardi dolara.

Prema rečima nemačkog kancelara Fridriha Merca (Friedrich Merz), Nemačka će „Bundeswehr učiniti najjačom konvencionalnom vojskom Evrope, kako naši partneri s pravom i očekuju od nas“. Pored novca, Nemačkoj je potrebno još između 50.000 i 60.000 vojnika, rekao je tamošnji ministar odbrane Boris Pistorius.