Uprkos geopolitičkim tenzijama globalna trgovina na istorijskom maksimumu

Uprkos rastućim geopolitičkim tenzijama, trgovinskim ratovima i protekcionizmu, globalna razmena je blizu istorijskih maksimuma.

Izveštaj UNCTAD-a o globalnoj trgovini (Global Trade Update) pokazuje da je svetska trgovina u 2025. po prvi put u istoriji premašila iznos od 35 hiljada milijardi dolara. Naime, ekspanzija međunarodne razmene se nastavila i tokom druge polovine 2025, uprkos tome što su geopolitičke tenzije, viši logistički troškovi i neravnomerna globalna potražnja usporavali njen zamah, navodi se u novom broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Prema MMF-u, očekuje se da će rast obima svetske trgovine, posle procenjenih 4,1 odsto u 2025, biti 2,6 odsto u 2026, te 3,1 odsto u 2027. Iako je povećanje carina dovelo do smanjenja prognoza rasta globalne trgovine za 2025-2026, i dalje se očekuje da će ona rasti sličnim tempom u periodu 2025–29, kao što je to činila tokom protekle decenije.

Najnoviji izveštaj Svetske banke o globalnim ekonomskim perspektivama (Global Economic Prospects Report) pokazuje da se globalna ekonomija pokazala otpornijom nego što se očekivalo uprkos stalnim trgovinskim tenzijama i neizvesnosti.

“Projektovano je da će globalni privredni rast ostati uglavnom stabilan tokom naredne dve godine, usporavajući na 2,6 odsto u 2026. pre nego što poraste na 2,7 odsto u 2027. Potencira se da je u 2025. ekonomski rast je bio podržan naglim rastom trgovine pre stupanja na snagu američkih carina i brzim prilagođavanjima u globalnim lancima snabdevanja”, ocenjuje Goran Nikolić u analizi MAT-a.

Novi centri gravitacije u svetskoj trgovini

Negativni efekti geopolitičkih promena na globalne tokove ostaju limitirani. Veći deo sveta nije značajno preorijentisao svoju međunarodnu aktivnost duž geopolitičkih linija, a u prvoj polovini 2025. nastavljen je skroman trend ka većoj trgovini među geopolitičkim saveznicima, nakon pauze u 2024.

“Zemlje van glavnih geopolitičkih blokova proširile su svoju ulogu u globalnoj trgovini. Njihov kombinovani udeo je porastao sa 42 odsto u 2016. na 47 odsto danas (Indija, Meksiko, Vijetnam, Brazil i UAE su među najdinamičnijim centrima). Ova promena ilustruje kako se globalizacija ne smanjuje, već se preraspodeljuje njen uticaj, tako što se stvaraju novi centri gravitacije u svetskoj trgovini”, ukazuje Nikolić.

U međuvremenu, direktna trgovina između rivalskih blokova je opala samo marginalno. Preduzeća reorganizuju i proširuju globalne lance snabdevanja, a ne napuštaju ih. Predviđa se da će globalna trgovina rasti u proseku 2,5 odsto godišnje do 2029. što je otprilike u skladu sa prethodnom decenijom.

“Ove projekcije su ohrabrujuće jer je otvorena trgovina više od ekonomskog principa: to je spas za inovacije i prosperitet. Bez globalne povezanosti, pristup proizvodima ili uređajima koji se proizvode samo na nekim mestima širom sveta bi se smanjio, troškovi bi porasli, a konkurentnost bi bila pod pritiskom”, smatra Nikolić.

Carine mogu podstaći deo lokalne proizvodnje, ali povećavaju potrošačke cene i čine izvoz manje konkurentnim.

“U svetu gde su lanci snabdevanja duboko isprepleteni, izolacija nije put ka otpornosti – to je recept za neefikasnost. Za preduzeća, kreatore politike i društvo u celini, imperativ je jasan: održavati svet otvorenim za razmenu, jačati mreže koje nas povezuju i investirati u sisteme koji omogućavaju slobodno kretanje napretka”, ocenjuje se u analizi.

Kina bi mogla da dovede u ozbiljnu opasnost američku ekonomiju

Pozivi na „smanjenje izloženosti“ američke ekonomije ili čak na potpuno odvajanje od Kine i dalje dominiraju strateškim debatama u Vašingtonu.

Zagovornici takvog pristupa žele da se ožive domaće industrije i da se učine otpornim na spoljne šokove, da se formiraju „prijateljski“ lanci snabdevanja sa saveznicima i drugim dobronamernim zemljama, čime bi se obezbedio pouzdan pristup kritičnim resursima. Kako pobornici takvog pristupa upozoravaju, Kina bi u eventualnoj krizi, mogla da dovede u ozbiljnu opasnost američku ekonomiju.

Već je odluka Pekinga iz 2025. da blokira izvoz određenih retkih zemnih metala u SAD aktivirala uzbunu u Vašingtonu. Potencira se mogućnost „oružane međuzavisnosti“ i ukazuju se na ranjivosti izazvane isprepletanošću američke i kineske ekonomije usled globalizaciju. Moguće se i ekstremne implikacije. Na primer, ako bi kriza između SAD i Kine eskalirala u rat, Kina bi mogla da uskrati važne materijale i komponente neophodne za bazu odbrambene industrije, ali bi takođe mogla da uskrati i druge kritične izvozne proizvode, poput farmaceutskih proizvoda.

“U srži ovog straha je jednostavna i naizgled neosporna pretpostavka: kada počne rat, trgovina se završava. Upravo je ta ista pretpostavka osnova poznate teorije ‘komercijalnog mira’ koja tvrdi da što više zemalja trguje jedna sa drugom, manja je verovatnoća da će ratovati jedna protiv druge. Ali baš kao što je jasno da čak ni visoki nivoi ekonomske međuzavisnosti ne isključuju mogućnost neprijateljstva između država, tako je i slučaj da zemlje koje se bore i dalje mogu održavati komercijalne veze. Ovaj obrazac se zadržava do danas”, ukazuje se u analizi MAT-a.

Kao primer navodi se da je trgovina između Indije i Kine zapravo porasla početkom 2020-ih uprkos sukobima u kojima su poginule desetine vojnika i osmomesečnom zastoju na granici između dve države. Takođe, ruska nafta još uvek prolazi kroz Ukrajinu, dok je protok gasa zabranjen, ali tek nakon tri godine rata.

„Trgovina možda neće sprečiti rat, ali rat ne mora da zaustavi trgovinu. Države kalibrišu svoju trgovinu u ratno vreme kako bi maksimizirale ekonomske koristi za domaće ekonomije, a istovremeno minimizirale vojnu prednost koju politika pruža njihovim protivnicima. Držeći se pogrešne pretpostavke da je trgovina prva žrtva rata, američki kreatori politike rizikuju da pogrešno procene šta ekonomska prisila može postići. Time ne samo da precenjuju uticaj koji Kina ima u krizi, već i precenjuju prirodu američkog ekonomskog uticaja“, zaključuje Nikolić.