Uvoznici u SAD se nadaju obeštećenju od 150 milijardi dolara

Rukovodioci kompanija, carinski posrednici i trgovinski pravnici sa nestrpljenjem očekuju odluku Vrhovnog suda SAD o zakonitosti globalnih carina koje je uveo američki predsednik Donald Tramp, (Donald Trump) ali se istovremeno pripremaju i za moguću dugotrajnu borbu sa američkom državom oko povraćaja novca. U pitanju je oko 150 milijardi dolara koje su uvoznici već platili, ukoliko bude doneta presuda da su carine nezakonito uvedene.

Očekivanja da bi Vrhovni sud mogao da poništi carine uvedene na osnovu Zakona o međunarodnim ekonomskim ovlašćenjima u vanrednim situacijama (IEEPA) iz 1977. godine porasla su nakon rasprava održanih u novembru, kada su i konzervativne i liberalne sudije izrazile sumnju da taj zakon predsedniku daje ovlašćenja za uvođenje carina. Presude se očekuju u petak, ali sud, po ustaljenoj praksi, nije naveo u kojim predmetima će odlučivati, prenosi Reuters.

Mnoge kompanije, međutim, smatraju da čak i u slučaju da sud proglasi carine nezakonitim, Trampova administracija neće olakšati povraćaj novca. Prema podacima američke Carine i granične zaštite (CBP), carine uvedene po tom osnovu donele su oko 133,5 milijardi dolara prihoda između 4. februara i 14. decembra, a procenjuje se da se ukupan iznos sada približava cifri od 150 milijardi dolara.

Nadu u uredniji proces povraćaja sredstava donela je tehnička odluka CBP-a, objavljena 2. januara, da se od 6. februara svi povraćaji carina obavljaju isključivo elektronskim putem. Iako to ne znači automatske refundacije, stručnjaci smatraju da signalizira spremnost carinskih organa da sprovedu povraćaje ako Vrhovni sud tako presudi.

Ipak, ostaje nejasno kako bi se refundacije sprovele u praksi. Ministar finansija Skot Besent (Sccot Bessent) izrazio je uverenje da će Vrhovni sud stati na Trampovu stranu, dok je američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir (Jamieson Greer) naveo da bi, u slučaju gubitka prihoda, administracija mogla da ih nadoknadi uvođenjem novih carina na osnovu drugih zakonskih ovlašćenja.

Prema oceni pravnika, ključnu ulogu imaće to da li će Vrhovni sud dati jasna uputstva o refundacijama ili će to pitanje prepustiti nižim sudovima, pre svega Sudu za međunarodnu trgovinu. Dodatni problem je što rok od 314 dana za ispravke uvoznih prijava već ističe ili je istekao za deo robe, što može onemogućiti povraćaj sredstava.

Prema oceni pravnika, ključnu ulogu imaće to da li će Vrhovni sud dati jasna uputstva o refundacijama ili će to pitanje prepustiti nižim sudovima, pre svega Sudu za međunarodnu trgovinu. Dodatni problem je što rok od 314 dana za ispravke uvoznih prijava već ističe ili je istekao za deo robe, što može onemogućiti povraćaj sredstava.

Manje firme, pak, često ne čekaju rasplet i svoja potraživanja prodaju hedž fondovima za znatno umanjene iznose, na sekundarnom tržištu koje se ubrzano razvija. Pojedini proizvođači igračaka priznaju da su svoja prava prodali za svega nekoliko desetina centi po dolaru.

Stručnjaci savetuju kompanijama da vode preciznu dokumentaciju i da reaguju brzo. „Oni koji prvi i ispravno podnesu zahteve najbrže će doći do novca“, ocenjuju savetnici, uz upozorenje da bi, s obzirom na način funkcionisanja Vašingtona, ceo proces mogao da potraje godinama.