Veliki rast tajvanske ekonomije na talasu izvoza čipova

Statistički zavod Tajvana objavio je u petak da je treći kvartal doneo rast od 8,21 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, pre svega zahvaljujući rastu izvoza od čak 36,5 procenata. Drugi kvartal je već bio snažan sa rastom od 7,7 odsto. U oktobru je izvoz porastao skoro 50 procenata, što je najveći mesečni skok u više od 15 godina.

Ostrvo koje Kina smatra svojom teritorijom već dva kvartala zaredom ostvarilo je rast od oko osam procenata, što je izuzetno retko za razvijene ekonomije. Prognoze pokazuju da bi rast BDP-a u 2025. godini mogao da dostigne oko 7,4 odsto, više nego u kontinentalnoj Kini, prenosi CNN.

Berza u Tajpeju pretekla je u septembru nemačku i postala osma najveća na svetu, podstaknuta globalnom ekspanzijom veštačke inteligencije. Međutim, iako ekonomija cveta, mnogi građani ne osećaju koristi, jer jaz u prihodima raste, a plate stagniraju. Razlog je što je rast izrazito koncentrisan u jednom sektoru – elektronici, koja čini više od 15 procenata BDP-a, ali zapošljava samo oko 6,5 odsto radne snage.

To utiče na potrošnju, koja ostaje slaba, a poverenje potrošača je cele godine nisko. Trgovinski ratovi koje je pokrenuo američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) dodatno prigušuju raspoloženje, posebno jer Tajvan još nije zaključio trgovinski sporazum sa SAD.

Tajvan je među najvećim dobitnicima globalne ekspanzije veštačke inteligencije. Zahvaljujući decenijama iskustva u proizvodnji čipova i elektronike, tajvanske kompanije su u centru globalne potražnje za GPU procesorima i serverima potrebnim za treniranje AI modela.

TSMC, najveći proizvođač čipova na svetu i nacionalni ponos Tajvana, povećao je prognozu rasta godišnjih prihoda za 30 procenata, zahvaljujući eksploziji potražnje u AI industriji. Izvoz Tajvana u SAD porastao je više od 63 odsto u prvih deset meseci ove godine, jer se većina novih AI data centara gradi u Americi.

Sve više se postavlja pitanje koliko je održiv rast baziran gotovo isključivo na izvozu elektronike i čipova. Ekonomisti očekuju da će se rast izvoza značajno usporiti, sa sadašnjih 30 procenata na jednocifrene nivoe.

Dodatnu neizvesnost donosi Tramp, posebno zato što je trgovinski suficit Tajvana prema SAD rekordno visok. Iako je Tramp pretio trocifrenim tarifama na čipove, do sada je poštedeo kompaniju TSMC koje grade fabrike u SAD.

Elektronika i čipovi čine skoro tri četvrtine tajvanskog izvoza, dok tradicionalne industrije poput metala, plastike i mašina stagniraju ili opadaju. Neki analitičari smatraju da ekonomska neizvesnost građana potiče i iz dugotrajne političke nesigurnosti, jer Kina tvrdi da je Tajvan njen sastavni deo.

Iako BDP po glavi stanovnika prelazi 38.000 dolara, više nego u Japanu i Južnoj Koreji, prosečna plata i dalje zaostaje za tim zemljama za najmanje 30 procenata. Plate, posebno u zdravstvu, već godinama stagniraju. Sve više medicinskih sestara napušta zemlju ili profesiju.

Realni rast plata je usporen je još krajem dvedesetih godina i praktično stagnira od početka ovog veka. Udeo radnika u BDP-u pao je sa oko 50 na oko 44 procenta. Razlika u primanjima između sektora sve je veća, pa su tako plate u elektronici sada više od 70 procenata iznad proseka cele ekonomije.

Visoka cena stanovanja ostaje ogroman problem: odnos cene stanova i prihoda u Tajpeju gotovo se utrostručio u poslednje dve decenije i veći je nego u Londonu, Njujorku i Hongkongu. Tajvan, kažu, nije izgrađen planski već evolutivno, na agilnosti malih i srednjih preduzeća koja brzo prate globalne trendove. Upravo tako je nastala i njegova današnja poluprovodnička sila.