Vrhovni sud sumnja u zakonitost Trampovih carina

Sudije Vrhovnog suda SAD izrazile su sumnje u zakonitost odluke tamošnjeg predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) da uvede široke carine, u slučaju koji bi mogao imati velike posledice po globalnu ekonomiju i koji predstavlja ključni test granica predsedničkih ovlašćenja.

Konzervativne i liberalne sudije oštro su ispitivale advokata koji zastupa Trampovu administraciju o tome da li Zakon iz 1977. godine, namenjen za vanredne nacionalne situacije, daje predsedniku ovlašćenje da uvede carine, ili je Tramp time posegao za ustavnim ovlašćenimaa Kongresa, prenosi Reuters.

Ipak, nekoliko konzervativnih sudija naglasilo je široka predsednička ovlašćenja u spoljnoj politici, što sugeriše da bi sud mogao biti duboko podeljen u konačnoj odluci. Vrhovni sud trenutno ima konzervativnu većinu od šest prema tri.

Rasprava je trajala više od dva i po sata, a predmet su Trampove žalbe nakon što su niži sudovi presudili da je njegov presedan u korišćenju pomenutog zakona za uvođenje carina prevazišao njegova ovlašćenja. Carine su osporile mnoge kompanije pogođene tim merama i 12 američkih saveznih država, uglavnom pod kontrolom demokrata.

Carine koje predstavljaju porez na uvoz robe mogle bi doneti SAD hiljade milijardi dolara u narednoj deceniji, ali Ustav SAD jasno daje Kongresu ovlašćenje za uvođenje poreza i carina, sa čime se složio i konzervativni predsednik suda.

Prema njegovim rečima, sud bi mogao primeniti „doktrinu velikih pitanja“ (major questions doctrine), prema kojoj svaka odluka izvršne vlasti sa velikim ekonomskim i političkim posledicama mora imati jasno odobrenje Kongresa.

Tramp snažno pritiska Vrhovni sud da sačuva carine, koje su jedan od stubova njegove ekonomske i spoljnopolitičke strategije. Odluka protiv njega bila bi značajan presedan, jer je sud do sada u više slučajeva privremeno podržavao njegove kontroverzne poteze.

Tramp se pozvao na Zakon o međunarodnim ekonomskim vanrednim ovlašćenjima (IEEPA), koji omogućava predsedniku da „uređuje trgovinu u vanrednim situacijama“, kako bi uveo carine gotovo svim trgovinskim partnerima SAD-a. Bio je prvi predsednik koji je taj zakon iskoristio na takav način.

Iako se odluke Vrhovnog suda obično donose nakon nekoliko meseci, administracija je zatražila da se u ovom slučaju presudi ubrzano, dok se očekuje da odluka bude ključni test ravnoteže moći između predsednika, Kongresa i suda – i da odredi granice Trampovih ekonomskih ovlašćenja u njegovom drugom mandatu.