Zaokret ka “ratnoj ekonomiji” EU

Ne postoji službena definicija “ratne ekonomije”, ali postoje mnogi pokazatelji. Ratna ekonomija znači da je država mobilizovala svoje resurse, proizvodne kapacitete i radnu snagu kako bi podržala vojnu pripremu i proizvodnju uoči rata ili tokom njega. Najočiglednija ekonomska promena je preusmeravanje industrijske proizvodnje s potrošačkih dobara na oružje, municiju i drugu vojnu opremu, piše Deutsche Welle.

Osim tradicionalnog vojnog hardvera, moderno oružje zahteva ulaganja u tehnologiju i digitalne usluge poput softvera, analize podataka, satelitskih sistema i pouzdane internetske infrastrukture, kaže Peni Nas (Penny Nass), ekspertkinja za javne politike u američkoj organizaciji Nemački Marshallov fond.

Kako bi se time upravljalo, povećava se centralizovana državna kontrola nad ključnim industrijama i preraspodelom resursa. Ta kontrola omogućava vladama da daju prioritet sirovinama i preusmere ih u industrije i proizvode povezane s ratom. Ostale potrepštine, poput goriva ili hrane, mogu se racionalizovati kako bi vojska imala prednost, preneo je Poslovni.hr.

Ratna ekonomija znači da je država mobilizirala svoje resurse, proizvodne kapacitete i radnu snagu kako bi podržala vojnu pripremu i proizvodnju uoči rata ili tokom njega.

Katalizator napretka

“U pravoj ratnoj ekonomiji, svi elementi društva preusmereni su na odbranu domovine”, kaže Nas. To prilagođavanje je skupo i obično dovodi do velikog povećanja državne potrošnje kako bi se sve finansiralo. To može rezultirati većim zaduživanjem, inflacijom, povećanjem poreza i manjim sredstvima za socijalne izdatke.

Armin Stajnbah (Armin Steinbach), saradnik briselskog analitičkog centra Bruegel i profesor na poslovnoj školi HEC u Parizu, tvrdi da su najveći dobitnici firme usmerene na vojne proizvode, digitalne tehnologije, informacije i obaveštajne poslove, te farmaceutsku i medicinsku tehnologiju.

“Prelaz na ratnu ekonomiju može biti katalizator znanstvenog i tehnološkog napretka”, rekao je Steinbach za DW. “Novi komunikacijski sustavi, mlazni motori, radari i napredak u obavještajnim sustavima donose koristi – a te tehnologije utječu i na druge industrije”.

Prelaz s civilne na ratnu ekonomiju može se dogoditi polako ili brzo, zavisno o situaciji. Tokom Drugog svetskog rata, Nemačka je imala prednost jer je unapred znala da će napasti i pripremala se. SAD, Velika Britanija i ostali saveznici kasnili su s odgovorom i morali su ubrzano nadoknađivati zaostatke.

Danas su Rusija i Ukrajina u sličnim situacijama. Rusija je značajno povećala vojnu potrošnju, pojačala proizvodnju vojne opreme i uvela kontrolu kapitala kako bi usporila odliv novca iz zemlje. Inflacija je porasla, a vlada je povećala javnu potrošnju kako bi održala civilnu ekonomiju. Siromašnija Ukrajina u još je goroj situaciji. Kako je napadnuta, bori se za opstanak i ulaže daleko više u ratne napore. Ukrajina danas troši 58 odsto svog budžeta na vojne izdatke, primećuje Stajnbah.

Poput Rusije, Ukrajina je mobilizovala radnu snagu, što je mnoge iskusne radnike odvojilo od tradicionalne proizvodnje. Na zahtev vlade, mnoge su fabrike preuređene za proizvodnju oružja i streljiva. Postoji niz drugih zemalja koje su u određenoj meri u režimu ratne ekonomije zbog aktuelnih vojnih sukoba. Među njima su Mjanmar, Sudan i Jemen, gde bjesne građanski ratovi.

Sukobi u Izraelu, Siriji, Etiopiji i Eritreji takođe su doveli do ekonomskih poremećaja jer su se tamošnje vlade fokusirale na vojne napore. Izrael je povećao svoje izdatke za odbranu. Mnogi radnici su regrutovani za borbu, čime su uklonjeni s civilnog tržišta rada. Kako bi finansirala te troškove, vlada je povećala porez na dodatu vrednost (PDV), cene komunalnih usluga i poreze na imovinu.

Odbrambeni plan

EU se nedavno aktivirala zbog slabljenja podrške SAD Ukrajini, NATO-u i Evropi generalno. Članice NATO-a, od kojih su 23 deo Evropske unije, jedva su uspevale da izdvoje dva odsto BDP-a za odbranu. Sada se čak ni taj procenat ne smatra dovoljnim. Predsednica Evropske komisije Ursula fom der Lajen (Ursula von der Leyen) četvrtog marta predstavila je odbrambeni plan “Ponovno naoružavanje Europe” (ReArm Europe). Plan vredan 800 milijardi evra ima za cilj jačanje vojnih kapaciteta EU.

Plan predviđa ukupno 150 milijardi evra zajmova članicama EU. Uz to, popuštanje strogih pravila o budžetskom deficitu omogućiće zemljama da povećaju potrošnju, što bi moglo dovesti do dodatnih 650 milijardi evra vojnih izdataka u nadolazećim godinama.

Nemačka je 21. marta napravila značajan korak odobrivši nova budžetska pravila u Bundestagu. Od sada će vlada imati veću slobodu ulaganja u odbranu jer većina vojnih izdataka više neće biti ograničena fiskalnim pravilima.