Zašto data centri niču u pustinji kada tamo nema vode za hlađenje?

Data centri za veštačku inteligenciju se masovno grade i prosto „gutaju“ struju, koja se u ogromnoj meri, i do 40 odsto, ne koristi za rad superkompjutera, nego za njihovo hlađenje.

Zato je razumljivo da kompanije pronalaze energetski sve efikasnije tehnologije protiv pregorevanja servera, „usijanih“ usled sve ambicioznijih ulaganja u trci za dominaciju u oblasti veštačke inteligencije.

Manje je razumljivo zašto se onda data centri i fabrike čipova grade u pustinjama – pre svega u Americi, ali i u Kini. Na primer, Google, Microsoft, Apple, Tesla i drugi već upravljaju, grade ili proširuju ogromne objekte u pustinji savezne države Nevade, unutar industrijskih parkova većih od grada Detroita.

Da stvari budu komplikovanije, u isto vreme se kao poželjno mesto za izgradnju tih pogona veštačke ingeligencije pominju i krajevi sa polarnom klimom, što se, opet iz laičkog ugla, čini očekivanim.

U igri je i Grenland. Bivši zvaničnik prve administracije američkog predsednika Donalda Trampa planira projekat data centra vredan više milijardi dolara u zabačenom kutku ledenog ostrva.

Čak se spekulisalo, u jeku krize izazvane američkim pretenzijama prema danskoj teritoriji, da je jedan od razloga za neuobičajen odnos prema savezniku velika energetska ušteda koju bi donela izgradnja postrojenja u sredini sa polarnim temperaturama.

Gde je klima, a gde ekonomija

Jelena Pejković, direktorka u kompaniji Schnider Electric i stručnjak za data centre, rekla je za RTS da je hladnija klima svakako pogodna, pošto je hlađenje efikasnije i jeftinije, ali situacija se ipak menja.

„Sada sa prelaskom na ‘liquid cooling’ (tečno hlađenje), sa prelaskom na AI data centre, veće gustine, veće potrošnje, i taj liquid cooling koji funkcioniše u zatvorenim petljama, gde se kroz specijalizovane cevčice rashladni fluid dovodi do nivoa čipa i odatle se skida toplota, on nije u istoj meri zavistan od spoljašnje temperature“, objasnila je Pejković.

Zato klima, naglasila je, definitivno nije ključni parametar za odabir lokacije, već ekonomija – dostupnost priključka električne energije, cena struje, blizina međunarodnih optičkih ruta, različiti geopolitički uslovi…

U pustinjama, ukazala je Pejković, postoji neograničen prostor za širenje, za razliku od data centara, na primer, u Londonu.

„U pustinjama već niču data centri i celi digitalni gradovi, zbog toga što je proširenje dosta jednostavno. Tlo je manje trusno. Imate mnogo jednostavniji pristup energiji, jer imate verovatno velike solarne elektrane. Znači ima dovoljno električne energije, koja se tu negde generiše“, navela je Pejković.

„Dok god ekonomija daje odgovor, ako je vama struja dostupna i jeftinija, onda je zapravo nebitno da li ćete trošiti više struje na hlađenje data centra zato što ste u toplijoj regiji“, zaključila je Jelena Pejković.