Zašto je lista najsrećnijih zemalja sveta tako raznovrsna?

Najnoviji izveštaj Ujedinjenih nacija koji prikazuje najsrećnije zemlje sveta – World Happiness Report, objavljen 20. marta, pokazuje da su osmi put zaredom najsrećniji Finci! Ovo je izazvalo salvu mimova po društvenim mrežama, koje su inicirali i sami stanovnici Finske, gde su prikazani sivo nebo, ljudi bez osmeha i slične „srećne situacije“ iz Finske, uz nezaobilazno pitanje – kako li je tek tamo gde ljudi nisu srećni?

Prethodno je dugo godina „prvak sveta u sreći“ bila Danska, koja je sada na drugom mestu, uz godišnji „pad koeficijenta sreće“ za 4,3 odsto. Finska je čak 2,1 odsto srećnija nego prošle godine.

UN je merio mnoge parametre, a ocene su uprosečene od 0 do 10, s tim što 10 označava „apsolutnu sreću“, dok je nula „apsolutna nesreća“. Finska je ostvarila skor od 7,74, a Danska deli drugo mesto sa Islandom, koji je čak za 9,1 odsto srećniji nego u 2024. Obe zemlje su dobile ocenu 7,52.

Na listi Top 10 svetskih srećnika su i Švedska (7,34), Holandija (7,31) i Kostarika (7,27), a slede Norveška, Izrael, Luksemburg i Meksiko. Bogate zemlje popunjavaju listu do 24. mesta a onda je na 25. – Belize, koji je siromašna karipska zemlja.

U čemu je tajna sreće? Ekonomija? Klima? Oba? Kako objasniti da zemlje bez socijalne interakcije, ali bogate i sa lošom klimom, imaju visok koeficijent sreće, ali su tu i neke siromašne tropske države?

Da stvar bude komplikovanija, najveći skok na listi je napravila – Srbija! Sa 44,7 odsto višim koeficijentom sreće nego 2023. godine – našli smo se na 31. mestu sa koeficijentom 6,61. Svi najveći „skokovi“ su u istočnoj Evropi: Litvanija – 22,2 odsto, Slovenija 14,7, Poljska 15…

Finska se dosledno rangira kao jedna od najsrećnijih zemalja na svetu, a ova sreća se često pripisuje kombinaciji faktora koji uključuju visok nivo poverenja, društvenu podršku, slobodu i snažan osećaj zajednice, zajedno sa pristupom prirodi i fokusom na blagostanje.

Evo i nekih detalja zašto su Finci srećni:

1) Visoki nivoi poverenja i društvene podrške: Finska ima reputaciju društva sa velikim poverenjem, gde ljudi uglavnom veruju svojim susedima, javnim zvaničnicima i vladi. Ovo poverenje se takođe ogleda u jakim mrežama socijalne podrške, gde ljudi osećaju da se mogu osloniti na druge u vremenima potrebe.

2) Sloboda i niska korupcija: Finska je stalno visoko rangirana u pogledu političke, građanske i slobode štampe, a takođe ima nizak nivo percipirane korupcije. Ova sloboda i nedostatak korupcije doprinose osećaju sigurnosti i blagostanja.

3) Jaka mreža socijalne sigurnosti: Finska ima snažnu mrežu socijalne zaštite, uključujući univerzalnu zdravstvenu zaštitu, velikodušno roditeljsko odsustvo i naknade za nezaposlene, što pomaže da se osigura da svi imaju osnovni životni standard.

4) Fokusiranje na socijalnu državu i dobrobit svih: Finsko društvo daje prednost dobrobiti svih, sa jakim naglaskom na obrazovanju, ravnoteži između posla i privatnog života i pristupa prirodi.

5) Veza sa prirodom: Finci imaju duboku vezu sa prirodom, jer mnogi provode vreme u šumama, na jezerima i drugim prirodnim područjima. Smatra se da je ova veza sa prirodom značajan faktor njihove sreće i blagostanja.

6) Filozofija “dosta mi je” ili “ne treba mi više”: Neki tvrde da Finci imaju jedinstvenu filozofiju „dovoljno“, što znači da cene jednostavna zadovoljstva i da su zadovoljni onim što imaju, umesto da stalno teže više.

7) Kultura sauna: Kultura sauna je takođe jedinstven deo finskog života, koji nudi osećaj zajedništva, opuštanja i blagostanja.

8) „Sisu”: „Sisu“ je finski koncept koji se odnosi na kombinaciju hrabrosti, odlučnosti i otpornosti, što se često smatra ključnom karakteristikom Finaca.

Dakle, izgleda da ključna stvar za sreću i nije novac, niti je ključna stvar za nesreću loše vreme. Pitali smo prihologa i terapeuta Danijelu Skulić – šta to nekoga čini srećnim?

„Postoje dve vrste sreće – jedno je sreća kao trenutna emocija, a drugo je sreća kao osećaj trajnog zadovoljstva. Možda u zemljama kao što je naša, ili zemljama punim sunca, ima više trenutne sreće i osmeha, ali je trajno zadovoljstvo ono što se ovde meri. To je osećaj da ste na pravom putu, da živite u skladu sa svojim životom, da učvršćujete svoja ponašanja koja vas čine srećnim i stabilnim, da imate otpornost na stres. A sve ove stvari koje Finci nabrajaju kao razloge jesu stvari koje pojačavaju baš taj osećaj koji na kraju nazivamo trajna sreća: verovanje u sistem, institucije, svog bližnjeg„, objašnjava Skulić u razgovoru za Biznis.rs.

A kako onda objašnjavamo ove siromašnije, ali klimatski „bolje“ zemlje na listi?

„Neke kulture su nematerijalne i neguju bliskost, uživanje u klimi, plažama, provodu na otvorenom, jedostavnost komunikacije, bliskost tradicijama, i otud su i zemlje poput Kostarike visoko plasirane. Ali, teško je biti opušten i uz najlepšu klimu, ljude i plaže, ako imate korupciju, strah od nasilja ili pljačke, i ne verujete institucijama. Čak i onim najbogatijima, koji se osvrću iza ramena“, nastavlja naša sagovornica.

Za kraj, kako su istočnoevropske zemlje „šampioni popravljanja raspoloženja“?

„Kažu da je najlepše napredovati – nemati pa imati, kao što je najveća kletva – daboga imao pa nemao. Mi smo svi prošli kroz traumatične tranzicione periode, negde pune ratova, a uglavnom svuda pune siromaštva, da je nama sada materijalno bolje nego pre, i to se vidi u ovom skoku raspoloženja u istočnoj Evropi“, zaključuje Danijela Skulić.

Dakle – najpre institucije, manjak korupcije i nasilja, i veće poverenje u bližnje i državu. A za naš „vedar duh“ i lepu klimu ćemo posle lako. Ne čini srećnim novac, već sistem koji funkcioniše.