Zbog AI buma računari i telefoni će poskupeti ili imati slabije performanse po staroj ceni

Kompanije koje proizvode memorijske čipove oduvek su morale da se nose sa periodima prevelike ili, naprotiv, nedovoljne ponude. Ovi proizvođači planiraju godinama unapred očekivanu potražnju i, neizbežno, ponekad pogrešno procene. Međutim, ono što se danas dešava u industriji daleko prevazilazi uobičajene nagle promene.

Zbog buma veštačke inteligencije koji vrši pritisak na ponudu, nestašica memorijskih čipova predstavlja „krizu kakva do sada nije viđena“, navodi istraživačka kuća IDC, prenosi Bloomberg. A razvoj veštačke inteligencije se samo ubrzava; velike tehnološke kompanije su na putu da u 2026. godini potroše neverovatnih 650 milijardi dolara, što je oko 80 odsto više u odnosu na prošlogodišnji rekord.

Već sada rukovodioci tehnoloških kompanija, uključujući Apple, Alphabet i Teslu, govore o uticaju nestašice na profitabilnost, pa čak i na rokove razvoja veštačke inteligencije. Demis Hasabis iz Google DeepMinda nazvao je to „uskim grlom“ za industriju. Na Teslinom izveštaju o poslovanju krajem januara, Ilon Mask (Elon Musk) čak je pokrenuo ideju o sopstvenoj proizvodnji memorijskih čipova. Ipak, proizvodnja čipova koji su posebno potrebni za primenu u veštačkoj inteligenciji zahteva veštine koje poseduje samo tri kompanije.

Uspon veštačke inteligencije doveo je do novog načina pakovanja DRAM čipova poznatog kao memorija visokog protoka podataka (high-bandwidth memory, odnosno HBM). Ova tehnologija podrazumeva vertikalno slaganje više memorijskih slojeva — pojedinačnih segmenata silicijuma koji skladište podatke — i njihovo postavljanje blizu procesora, čime se značajno povećava brzina prenosa podataka u poređenju sa klasičnom memorijom.

Hiljade mikroskopskih otvora (Through-Silicon Vias), omogućavaju da podaci putuju direktno i istovremeno između slojeva — a samim tim i brže. Prenos jednog terabajta podataka može trajati i više od 10 sekundi sa DDR5 čipom — široko rasprostranjenim tipom klasične DRAM memorije, ali sa jednim HBM3 čipom, to je oko 10 puta brže.

Ta brzina je ključna za AI sisteme, koji moraju da prenose ogromne količine podataka bez zagušenja. Skraćivanjem vremena prenosa, HBM omogućava modelima da brže učitavaju i obrađuju podatke, što ga čini jednim od najtraženijih komponenti u lancu snabdevanja za veštačku inteligenciju.

Kako AI modeli postaju sve veći i složeniji, serveri se projektuju sa znatno većim količinama HBM memorije nego ranije generacije. Takođe zahtevaju sve više klasične DRAM i NAND memorije kako bi mogli da obrađuju podatke za treniranje i podrže rad u oblaku.

Od 2023. godine, tehnološke kompanije kao što su Amazon, Alphabet, Microsoft i Meta zajednički su se obavezale da ulože stotine milijardi dolara u proširenje data centara i računarske infrastrukture, čime se dodatno intenzivira trka u izgradnji sve većih objekata za pokretanje AI aplikacija.

Potražnja data centara za DRAM memorijom porasla je na oko 50 odsto globalne potrošnje u 2025. godini, u odnosu na 32 odsto pet godina ranije, prema podacima Bloomberg Intelligence.

Očekuje se da će taj udeo nastaviti da raste. Do 2030. godine, procenjuje se da će AI serveri činiti više od 60 odsto globalne potrošnje.

Deo tog rasta pokreće i uspon takozvanih AI agenata — softvera dizajniranog da radi kontinuirano i obavlja zadatke uz minimalan ljudski nadzor.

Kompanije koje razvijaju AI sisteme spremne su da plate višu cenu i potpišu dugoročnije ugovore o snabdevanju kako bi obezbedile čipove. Kao odgovor na to, proizvođači memorijskih čipova usmeravaju kapital i nove proizvodne kapacitete ka proizvodnji HBM čipova sa većim maržama, a dalje od klasične DRAM memorije koja se koristi u standardnim uređajima.

Proizvođači pametnih telefona, računara, gejming konzola i drugih uređaja sada se takmiče za znatno ograničeniju ponudu memorije, čak i da bi zadovoljili redovnu potražnju. Mnogi su praktično potisnuti na kraj liste, jer AI kupci dobijaju prioritetan pristup.

Rezultat je nagli rast troškova proizvodnje potrošačke elektronike.

HP, jedan od tri najveća proizvođača računara na svetu, navodi da memorija sada čini oko 35 odsto troškova materijala potrebnih za proizvodnju laptopa, dok je samo kvartal ranije taj udeo bio oko 15 do 18 odsto.

Zbog toga kompanija podiže cene svojih računara kako bi nadoknadila povećane troškove. Takođe menja neke konfiguracije proizvoda — nudeći modele sa manjim kapacitetom memorije — što može uticati na performanse i dugotrajnost uređaja.

Dell je počeo da podiže cene svojih servera sredinom decembra, a isto je učinio i sa računarima u januaru.

Pritisak se ne odnosi samo na računare. Istraživačka kuća Counterpoint procenjuje da bi više cene memorije mogle da povećaju troškove materijala za proizvodnju pametnih telefona za 15 odsto ili više u narednim kvartalima.

Da bi se izborili sa tim, proizvođači telefona takođe smanjuju količinu memorije u nekim modelima i preispituju isplativost najjeftinijih uređaja sa malom maržom. IDC procenjuje da će globalno tržište pametnih telefona pasti za 12,9 odsto u 2026. godini, što bi bio najveći pad u istoriji ove industrije.