Zlato najefikasnija investicija u 2025. godini

Analitičari Bank of America proglasili su zlato najefikasnijom investicijom u 2025. godini, drugu godinu zaredom. Cena plemenitog metala porasla je od početka godine za više od 65 procenata, čime je znatno nadmašila prinose rizičnijih ulaganja, uključujući akcije tržišta u razvoju.

Na globalnom nivou, iza zlata su se našli berzanski indeksi razvijenih tržišta izvan SAD i Kanade, kao i tržišta u razvoju, dok su američke akcije, visokoprinosne obveznice i ostali tradicionalni instrumenti doneli znatno skromnije prinose, prenosi Kommersant.

Ovako snažan rast cene zlata poslednji put je viđen krajem sedamdesetih godina, u periodu visoke inflacije i geopolitičkih potresa.

Sličan obrazac obeležio je i 2025. godinu, usporavanje američke ekonomije, ograničen manevarski prostor Federalnih rezervi zbog ogromnog budžetskog deficita, očekivanja sniženja kamatnih stopa i pojačana geopolitička neizvesnost.

Dodatni impuls dala je trgovinska politika administracije američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump), koja je povećala strah od fragmentacije svetske ekonomije i slabljenja poverenja u dolar. Kao posledica, centralne banke, posebno u zemljama u razvoju, ubrzano su povećavale udeo zlata u deviznim rezervama – prema podacima World Gold Councila, tokom prvih devet meseci 2025. kupljeno je 633 tone zlata.

Tokom godine tržište je prošlo kroz faze snažnog rasta, konsolidacije i kratkotrajne korekcije, ali je trend ostao uzlazan. Nakon što je Fed započeo ciklus snižavanja kamatnih stopa, zlato je ponovo ojačalo, uz snažan priliv sredstava u zlatne ETF fondove.

Do oktobra je cena privremeno dostigla istorijske maksimume, da bi se potom stabilizovala na visokom nivou, uz nastavak interesovanja institucionalnih investitora.

U Rusiji je zlato takođe zauzelo prvo mesto među najprofitabilnijim investicijama, iako je rast u rubljama bio znatno slabiji nego u dolarima, oko 29 procenata od početka godine. Razlog je jačanje rublje i slabiji dolar, što je ublažilo efekat rasta svetskih cena. Ipak, zlato je nadmašilo akcije, obveznice, depozite i fondove nekretnina, potvrdivši status najstabilnijeg ulaganja dostupnog širokom krugu investitora.

Gledajući unapred, većina analitičara očekuje nastavak rasta cena zlata u 2026. godini, ali sporijim tempom. Projekcije se kreću od 4.500 do 5.000 dolara za uncu. Istovremeno, upozorava se na faktore pritiska, rast proizvodnje zlata i pad potražnje iz sektora nakita, koji bi srednjoročno mogli ograničiti dalji rast i dovesti do korekcije.

Uprkos tome, zlato se i dalje posmatra kao ključni strateški instrument za diverzifikaciju i zaštitu kapitala. Analitičari naglašavaju da dugoročni strukturni problem, visoki javni dugovi, geopolitička nestabilnost i postepena erozija poverenja u fiat valute, ostaju prisutni, što zlatu daje ulogu trajnog oslonca u investicionim portfeljima, posebno u periodima povećane globalne neizvesnosti.

Zlato u investicionom portfelju pre svega služi za diverzifikaciju i očuvanje kapitala, a ne kao opklada na maksimalan prinos, ističe generalni direktor Atomic Capitala Aleksandar Zajcev. Zbog toga bi ovaj metal, po njegovom mišljenju, trebalo da bude sastavni deo portfelja svakog investitora. Iako na duži rok retko donosi veći prinos od akcija, zlato se pokazuje kao efikasna zaštita od inflacije, valutnih rizika i sistemskih šokova, koji su na ruskom tržištu relativno česti.

U klasičnim investicionim strategijama udeo zlata se obično kreće između pet i 10 odsto, što pomaže da se smanji ukupna volatilnost portfelja i ublaže gubici u kriznim periodima.

Taj udeo se, međutim, može taktički prilagođavati – povećavati u vremenima visoke neizvesnosti i kriza, a smanjivati tokom faza stabilnog rasta tržišta. Ipak, Zajcev upozorava da pokušaji da se „pogodi pravi trenutak“ često dovode do grešaka, jer zlato neretko počinje da poskupljuje još pre nego što se kriza jasno ispolji, a gubi privlačnost pre nego što dođe do potpunog oporavka tržišta.