Svetska banka optužuje libanske političare za ekonomski kolaps u zemlji

Svetska banka je optužila političku elitu Libana za privredni kolaps te zemlje i upozorila da je nagli pad ekonomije dugoročna pretnja za tu mediteransku državu.

U danas objavljenom izveštaju Svetske banke navodi se da je bruto domaći proizvod (BDP) Libana pao sa gotovo 52 milijarde dolara u 2019. godini na projektovanih 21,8 milijardi u 2021. godini, što je smanjenje veće od 58 odsto. To je najveći pad BDP-a od svih 193 zemalja analiziranih u izveštaju.

U izveštaju nazvanom „Veliko poricanje“ (The Great Denial) piše da je libansku ekonomsku depresiju „orkestrirala elita“ koja dugo upravlja zemljom, prenosi agencija Beta.

Ekonomska kriza u Libanu počela je u oktobru 2019. godine, a danas više od 75 odsto stanovnika živi u siromaštvu.

Politička klasa, koja se optužuje za višedecenijsku korupciju i loše upravljanje nije uradila gotovo ništa da doprinese izlasku iz krize. Libanska funta je izgubila više od 90 odsto vrednosti, a banke su uvele nezvaničnu kontrolu kapitala, ograničivši pristup privatnim licima štednji.

Iako su od kraja građanskog rata 1990. godine milijarde dolara potrošene na infrastrukturne projekte, „struje nema po 22 sata dnevno, voda iz slavina nije za piće, putevi su puni rupa, smeće se gomila na ulicama, a kanalizacija se izliva posle jakih kiša“, piše u izveštaju.

Svetska banka predviđa pad BDP-a Libana od 10,5 odsto u 2021. godini. To je u skladu sa ranijim izveštajima da je ekonomska kriza u Libanu jedna od najtežih u poslednje dve decenije.

Procenjuje se da je inflacija prošle godine bila 145 odsto, po čemu je Liban treći na svetu, iza Venecuele i Sudana. Pored toga, procena je da će ukupan libanski dug dostići 183 odsto BDP-a u 2021. godini.