Guverner NBS za Biznis.rs o projekcijama MMF koje ukazuju da će Srbija u 2022. biti među državama sa najvećim rastom BDP

Tabaković: Odbili smo da slušamo savete i samo trošimo, jer znamo da treba živeti i posle pandemije

IzdvajamoSrbijaVesti

12.4.2021 08:01 Autor: Gordana Bulatović 2

Tabaković: Odbili smo da slušamo savete i samo trošimo, jer znamo da treba živeti i posle pandemije Tabaković: Odbili smo da slušamo savete i samo trošimo, jer znamo da treba živeti i posle pandemije
Srbija se, prema upravo objavljenim projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda, nalazi među 15 država sveta čije će se ekonomije, ako se upoređuju podaci o nominalnom rastu... Tabaković: Odbili smo da slušamo savete i samo trošimo, jer znamo da treba živeti i posle pandemije

Srbija se, prema upravo objavljenim projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda, nalazi među 15 država sveta čije će se ekonomije, ako se upoređuju podaci o nominalnom rastu BDP po glavi stanovnika za 2019. i 2022. godinu, najefikasnije izboriti sa posledicama pandemije korona virusa. Međunarodni monetarni fond je, da podsetimo, analizirao privrede i projektovao ekonomske rezultate za 196 država sveta. Prema pomenutoj analizi, nominalni BDP, po glavi stanovnika će u Srbiji,  u 2022. godini biti 1.813 dolara veći nego pred početak pandemije.

Razloge zašto se Srbija našla u grupi zemalja koje će tokom naredne godine imati najveći nominalni rast na svetu, za portal Biznis.rs objašnjava guverner NBS, Jorgovanka Tabaković.

„Šta je to što je Srbiju izdvojilo pitanje je koje dobijamo mi, ali i tim MMF za Srbiju.  Ima dosta razloga za to. Pre svega, pre krize smo uradili odličan posao. Tokom osam godina sproveli smo kompletnu ekonomsku transformaciju zemlje, što se vidi kroz nisku i stabilnu inflaciju – u  proseku oko dva odsto, relativno stabilan kurs dinara koji je alfa i omega ukupne makroekonomske stabilnosti, uspešnu fiskalnu konsolidaciju, otvaranje fabrika, snažan rast zaposlenosti, snažan rast izvoza, stope rasta više od četiri, odnosno 4,5 odsto u 2018. godini  i 4,2 odsto – 2019. godine, uz snažan doprinos investicija – domaćih i stranih. Da ne zaboravim i jak finansijski sektor koji smo tokom osam godina ojačali tako da može da bude prava i puna podrška realnom sektoru, jer samo zajedno, mogu da traju. Jedan bez drugog ne mogu. Radeći tako, Srbiju smo pripremili da sa znatno jačim osnovama može da beleži dinamičan i održiv rast, kao i da se suočava sa različitim vrstama šokova, a pandemija jeste šok bez presedana“, navodi guverner NBS, Jorgovanka Tabaković.

NBS kao prvo utočište

Tabaković dodaje i da je podjednako važan razlog – obiman i pravovremen paket mera. Po njemu se, kaže ona, Srbija takođe izdvaja u međunarodnom kontekstu.

„Zbog svega što smo uradili na planu jačanja naše ekonomije, bili smo u mogućnosti da donesemo obiman i sveobuhvatan paket ekonomskih mera vredan blizu 13 odsto BDP, i doneli smo ga u najkraćem roku. Obimnost i pravovremenost mera bili su ključni da se spreči pad poslovnog i potrošačkog poverenja, čime je sprečeno prelivanje negativnih efekata pandemije na tržište rada i proizvodne kapacitete. NBS je tokom krize bila i ‘prvo utočište’ jer smo kroz brojne mere koje smo donosili gotovo svakog meseca podržavali građane, privredu i državu da lakše u finansijskom smislu prebrode ovu krizu u momentima kada im je to bilo najpotrebnije. Time smo očuvali potrebnu likvidnost svih sektora, dobar pristup finansijskim izvorima sredstava kao i  još povoljnije finansijske uslove“, ističe Tabaković.

Narodna banka Srbije
Foto: Narodna banka Srbije

Gde smo sada?

„U mnogim oblastima ekonomije, Srbija je već dostigla ili prešla pretkrizni nivo – u industriji, izvozu robe, trgovini na malo, kao i po broju zaposlenih. Prosečna neto zarada je na nivou cele 2020. godine povećana  za 9,4 odsto. Ukupna formalna zaposlenost je u februaru ove godine veća za 59 hiljada ljudi u odnosu na februar prošle godine, pri čemu je rast vođen rastom zaposlenosti u privatnom sektoru za 58 hiljada ljudi. Treći razlog jeste i strateška diversifikacija investitora i tržišta o kojoj sam često govorila. Ova kriza pogodila je sve ekonomije bez izuzetka i time smanjila i tražnju za proizvodima iz drugih zemalja.“, ističe guverner NBS, Jorgovanka Tabaković.

Srbija je, kaže ona, „sistemski radila da poveća diversifikaciju naše industrijske proizvodnje, time i izvoza, kako u pogledu proizvodnje tako i tržišta na koja izvozimo. Upravo to nam je pomoglo da tokom pandemije manji deo naše industrije bude pogođen, i da zadržimo našu prisutnost i na drugim tržištima.

„Tu argumentaciju potkrepljujem podatkom da smo i tokom ‘pandemijske’ godine imali rast izvoza u zemlje van EZ, poput zemalja centralne Evrope, Kine, SAD. Strateška diversifikacija je važna i sa aspekta investicija. Najveći deo stranih direktnih investicija u Srbiju odlazi u industriju, ostale izvozno-orijentisane sektore i izgradnju infrastrukture, što podstiče neophodnu diversifikaciju investicija po granama, ali i po grupama proizvoda. Najbolji primer je autoindustrija, gde Srbija ima najrazličitiju paletu proizvoda koji se u ovoj oblasti proizvode – od guma, akumulatora, provodnika, pa do najsofisticiranijih  proizvoda poput mikročipova i elektro motora. Po tom osnovu izvoz auto komponenti smo od 2012. godine povećali četiri puta – sa oko 500 miliona evra na dve milijarde evra. Danas imamo široku paletu svega – od kablova i delova za autoindustriju, preko šinskih vozila, do najsavremenijih naučno-tehnoloških parkova, sve na jednom mestu, i to je ono što pravi razliku. To za Srbiju znači dalji rast zaposlenosti, plata, i dalji rast izvoza i ukupne privrede i to je neodvojivi deo odgovora – zašto i kako Srbija“, zaključuje Tabaković.

Infrastruktura prioritet

Takođe je važno, nastavlja Tabaković, „u Srbiji smo i tokom pandemije nastavili da realizujemo infrastrukturne projekte i oni nisu bili ugroženi donetim programom mera. Naprotiv. Učešće kapitalnih investicija države u BDP je prošle godine povećano na 5,4 odsto, sa 4,9 odsto iz 2019. godine.

„To je, inače,  preporuka koja se daje zamljama u normalnim uslovima – povećavajte kapitalne investicije. U Srbiji smo tako radili i tokom pandemije, a nastaviće se i ove godine sa rastom njihovog učešća više od šest odsto BDP. I dok su nosioci politika dobijali preporuke od strane najviših predstavnika međunarodnih finansijskih institucija koje daju savete za ekonomske politike – ‘trošite, trošite, trošite, ali čuvajte račune’, mi smo u Srbiji nastavili da se ponašamo odgovorno. Da, obezbedili smo ogroman paket mera, ali smo znali da moramo da sačuvamo učešće javnog duga u BDP na nivou koji ne prelazi 60 odsto BDP i tako smo i uradili“, otkriva Tabaković.

NBS je za cilj imala i da sačuva bruto devizne rezerve, jer su one važan stub finansijske sigurnosti zemlje. I ne samo da su, ističe ona, devizne rezerve sačuvane, već su i dodatno osnažene u kriznoj 2020. godini (za 113,2 miliona evra), a njihov rast nastavljen je i u ovoj godini (za 783,9 miliona evra) tako da su na kraju marta dostigle 14,3 milijarde evra.

„To znači da smo nastavili da se ponašamo odgovorno, jer znamo da treba živeti i kada pandemija prođe. Čuvanjem proizvodnih kapaciteta i tržišta rada, uz priliv SDI od tri milijarde evra koji smo imali prošle godine, odnosno 10,3 milijardi evra za poslednje tri godine, očuvali smo perspektivu ekonomskog rasta za koji procenjujemo da će se ove godine kretati u rasponu od pet do šest odsto. Na sve to, Srbija se izdvaja i po uspešnosti  procesa vakcinacije koja je rezultat starteških odluka i snažne želje da se sačuva zdravlje našeg naroda. Rezultati potvrđuju da nismo imali nerealne planove ali jesmo imali visoke ciljeve – da ostanemo atraktivni za ulaganja koja znače nova radna mesta i plate“, kaže Tabaković.

I IT i agrar

Srbija je, ističe Tabaković, sve vreme radila na razvoju IT sektora, „ali nije i nikada neće da potcenjuje poljoprivrednu proizvodnju. I to je vrsta diversifikacije koja govori o podsticanju naših specifičnosti – knjiškim jezikom rečeno podsticanju komparativnih prednosti.“

Foto: Rawpixel

„IKT sektor je jedan od sektora u kojem je ostvaren rast izvoza čak i u 2020. godini, ali on nije jedini. Srbija je strateški razvijala i svoje poljoprivredne kapacitete. Šta je rezultat? Izvoz poljoprivrede koji je od 2012. skoro dupliran – sa oko 750 miliona evra na skoro 1,3 milijardi evra u 2020. godini. Poljoprivreda je upravo ona komponenta koja je napravila onu neophodnu razliku i pomogla rastu BDP, zadovoljavajući potrebe naših građana, a delom i stranih, kroz izvoz koji je povećan i u kriznoj godini. Nova razvojna šansa ali i način da razvijamo naša sela prepoznat je i u domaćem turizmu. Nismo čekali krizu da to prepoznamo. U godinama pre pandemije domaći turizam je ubrzano razvijan, između ostalog, i kroz program vaučera koji je država pokrenula još pre nekoliko godina. Time razvijamo navike ljudi da deo odmora, ako ne i ceo, provedu u svojoj zemlji. Tokom letnjih meseci prošle godine upravo je domaći turizam nadomestio veliki deo izostanka stranih turista, a mi smo uživali u lepotama naše zemlje.

Sve je to, naglašava ona,  deo odgovora zašto i kako Srbija. I zbog svega toga je Srbija i u grupi zemalja kojima je kreditni rejting tokom pandemije ili zadržan ili povećan, što je zaista retkost.

„A rast, samo ako je ne zdravim osnovama i ako se održava, donosi napredak. Kao i svako stablo, biljka, tako je i sa sistemom“, zaključuje guverner, Jorgovanka Tabaković.

Izvori nafte pogurali rast

Inače, na prvom mestu pomenute liste zasnovane na projekcijama MMF,  nalazi se, donedavno jedna od najsiromašnijih zemalja Južne Amerike – Gvineja. Razlozi što se baš ova država našla na prvom mestu ne leže baš u modelu ekonomske borbe sa pandemijom, već u činjenici da su u njenoj pomorskoj zoni pronađeni značajni izvori nafte koji će, prema proceni stručnjaka MMF, uticati da se ova, jedna od najsiromašnijih država sveta, sa izrazito slabom privredom i katastrofalnom infrastrukturom, nađe na prvom mestu zemalja koje će, po stanovniku, do 2022. godine beležiti najveći privredni rast. Oni već danas imaju tri puta veći rast nacionalnog dohotka po stanovniku od nekada veoma bogate susedne države – Venecuele.

Još uvek rangirana kao visokopozicionirana svetska ekonomija, Venecuela će, do kraja 2022. godine beležiti izraziti pad bruto domaćeg stanovnika. To će je, prema MMF, svrstati među najveće gubitnike pandemije, uz procentualni pad BDP od 40,2 odsto za period 2019 -2022. godine.

Kada je u pitanju Evropa, lider u rešavanju problema pandemije, iz ugla rasta nominalnog BDP po glavi stanovnika, je Irska. Očekuje se da bruto domaći proizvod ove zemlje, po stanovniku, do kraja naredne godine poraste za 7,9 hiljada dolara, odnosno za 12 odsto u odnosu na 2019. godinu. Ako znamo strukturu irske privrede, jasno je da ovde rast izaziva baš pandemija. Naime, tokom korona krize, prodaja i profit kompanija koje posluju u virtuelnom svetu je izrazito porasla. To dokazuju i njihovi rezultati na berzama. Direktne investicije američkih tehnoloških giganata u Irsku, već sada su premašile 54 milijarde dolara. U ovoj državi su stacionirani evropski ogranci najvećih američkih tehnoloških firmi, uključujući tu Microsoft, Amazon, Apple, Facebook, Intel i Alphabet, odnosno Google.

Od evropskih država se, među prvih 15, na visokom četvrtom mestu, izdvojila i Norveška. Razlog mnogo boljih projekcija za ovu državu u odnosu na ostatak razvijene Evrope, pa i njene susede, poput Švedske ili Danske, leži u činjenici da se očekuje da će Norveška imati ozbiljnih koristi od povećanja evropske prodaje gasa, s obzirom na udaljavanje ovog dela sveta od proizvodnje energije iz uglja.

Vrlo solidne rezultate u ekonomskoj borbi protiv posledica pandemije će, do kraja 2022. godine, zabeležiti i Rumunija, čiji će nominalni rast BDP po glavi stanovnika biti veći za 2,2 hiljade dolara, koliko će rasti i BDP Turske. Nešto manji nominalni rast bruto domaćeg proizvoda po stanovniku će do kraja 2022. godine imati Litvanija (+ 2,1 hiljade dolara) i Letonija (+ 1,9 hiljada dolara). Srbija i Poljska će, prema projekcijama MMF, do kraja naredne godine imati nominalni privredni rast od oko 1,8 hiljada dolara po glavi stanovnika, u odnosu na pretpandemijsku 2019. godinu.

Privrede Azije će, a posebno Tajvan, KIna i Bruneji, kako je već početkom godine MMF i saopštio, mnoge od ovih država već su se, po rastu privredne aktivnosti, vratile na nivoe pre pandemije.

Gubitnici pandemije

S druge strane, kako Međunarodni monetarni fond predviđa teška vremena za tržišta nafte, jasno je i zašto se među pet država, za koje se projektuje najveći pad nakon pandemije nalaze i dve arapske naftne sile – Kuvajt i Ujedinjeni Arapski Emirati. Očekuje se da će gubitak nominalnog dohotka po glavi stanovnika u Kuvajtu iznositi 5,3 hiljade dolara, dok će smanjenje dohotka po stanovniku u UAE biti čak 5,6 hiljada dolara. MMF projektuje i pad prihoda Saudijske Arabije, ali tri puta sporijim tempom od pomenute dve države.

Projekcije Fonda govore da će pandemija u Evropi najveću štetu napraviti manjim državama koje žive uglavnom od turizma – San Marino, Malta i Island.

Zanimljivo je i da države koje su odbijale da uvedu bilo kakve zabrane u kretanju svojih građana tokom pandemije, nisu uspele da sačuvaju svoje privrede tokom pandemije. Recimo, Belorusija, prema MMF, ima skoro najgore projekcije, a dobar rezultat nema ni Švedska, mada se za ovu zemlju i dalje beleži solidan rast od 3,1 odsto, odnosno i dalje više od Nemačke ( + 1,9 odsto za period 2020-2022), Francuske ( + 1,2 odsto za period 2020-2022), Velike Britanije  ( – 0,3 odsto za period 2020-2022), Italije ( – 0,7 odsto za period 2020-2022) i Španije ( – 0,8 odsto za period 2020-2022).

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...