Tabaković: Srbija sačuvala stabilnost kursa dinara i otpornost finansijskog sektora 

Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković rekla je da je Srbija u uslovima tektonskih promena sačuvala stabilnost kursa dinara prema evru, stabilan i otporan finansijski sektor i rekordne zlatne i devizne rezerve koje su zaštita od eksternih šokova i naglih promena na finansijskom tržištu.

Ona je na Kopaonik biznis forumu, govoreći o „Vođenju industrijske politike i oblikovanju ekonomske budućnosti Srbije“, rekla da je indeks neizvesnosti na globalnom nivou prošle godine imao ekstremne vrednosti kao i u februaru ove godine, prenosi Beta.

„U Srbiji smo i u takvim uslovima sačuvali stabilnost, imamo relativno stabilan kurs dinara prema evru, otporn i stabilan finansisjki sektor i rekordne devizne i zlatne rezerve koje su zaštita od eksternih šokova i naglih promena na finansijskom tržištu“, rekla je Tabaković.

Dodala je da je u 2025. inflacija od 2,7 odsto bila u ciljanim okvirima od 3,5 odsto plus-minus 1,5 odsto, a da očekuje da tako ostane i u srednjem roku.

Vrednost zlata u rezervama je, kako je rekla 7,5 milijardi evra i čini 25 odsto ukupnih deviznih rezervi.

Nastvljen je, kako je navela, rast dinarske štednje, prošle godine je bila veća osam odsto, a za proteklih 13 godina bila je isplativija od devizne štednje.

Istakla je da je kreditna aktivnost banaka bila u funkciji rasta i da su investicioni krediti privredi povećani 12,8 odsto, a stambeni građanima za 19 odsto.

Dodala je da je očuvan investicioni kreditni rejting kod agencije Standard i Purs i „na pola koraka kod agencije Fitch“.

Navela je da je inflacija u januaru 2026. iznosila 2,4 odsto, a da je tome doprinela i uredba Vlade Srbije o ograničavanju trgovačkih marži na 20 odsto u periodu od šest meseci.

Takođe, istakla je da je sistemski uređen nivo maksimalnih kamatnih stopa na različite vrste kredita građanima na način da zavise od tržišnih uslova, ali i da se spreče nagle korekcije.

Usporavanje privrednog rasta u 2025. na dva odsto nakon 3,9 u 2024. posledica je, prema njenim rečima, povećane  geopolitičke i geoekeonoske neizvesnoti i društveno-političkih dešavanja u zemlji.

Sankcije koje su uvedene Naftnoj industriji Srbije uticale su, kako je ocenila, da izostene „značajnije ubrzanje privrednog rasta, ali su ključni izvori rasta investicije i potrošnja ostali na visokom nivou“.

Zadržano je, prema njenim rečima, visoko učešće kapitalnih rashoda džave od oko sedam odsto u bruto domaćem proizvodu (BDP), a nastavljeni su, iako niži, i prilivi stranih direktnih investicija.

Dodala je da su rastu potrošnje doprineli očuvana formalna zaposlenost privatnog sektora i realni rast zarada i penzija.

„Da je rast zarada i penzija pojela inflacija ne bi bio visok njihov realni rast i prvi put obezbeđena ostvarena gotovo puna pokrivenost prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom i minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom“, rekla je Tabaković.

Priliv direktnih stranih investicija 2025. je, kako je navela, bio niži u odnosu na 2024, ali je usmeren pretežno u razmenljive sektore, izvoz informaciono-komunikacionih usluga zadržao je dvocifrenu stopu rasta, uz učešće u ukpnom izvozu usluga od 30 odsto.

Od 2017. godine do 2025. godine, prema njenim rečima, NBS je bila neto kupac deviza u iznosu od 11,3 milijarde evra i na taj način je sprečavala prekomerno jačanje dinara u odnosu na evro.

Takođe,navela je da je Srbija u maju prošle godine postala deo jedinstvenog područja plaćanja u evrima, a taj SEPA sistem plaćanja će, kako je navela, uskoro biti moguć i preko banaka u Srbiji.

Tabaković je istakla da će, prema projekciji NBS-a iz februara 2026, inflacija ostati u granicama cilja tokom ove godine i u srednjem roku.

„Očekujemo ubrzanje rasta BDP-a ove godine na 3,5  i na pet odsto 2027. godine, a rastu investicija doprineće realizacija infrastrukturnih projekta, planiranih programom  ‘Skok u budućnost – Srbija 2027.’, a rastu izvoza doprineće rast usluga zbog održavanja izložbe EXPO“, rekla je Tabaković.

Dodala je da se ove godine očekuje da učešće tekućeg deficita u BDP-u bude ispod 5,5 odsto, a sledeće da se smanji na ispod četiri odsto zbog izvoza usluga.

NBS, prema njenim rečima, očekuje i priliv direktnih stranih investicija između četiri i pet odsto u BDP-a u srednjem roku.