Teški vikendi za aranđelovačke ugostitelje i preduzetnike

Proteklog vikenda, drugi put zaredom, aranđelovački ugostitelji uz podršku muzičara, frizera, fotografa i ostalih malih preduzetnika izašli su na ulice kako bi iskazali nezadovoljstvo donošenjem mera Kriznog štaba i ukazali na težak položaj u kom se nalaze već godinu dana.

U martu prošle godine vlasnici sala za proslave u Aranđelovcu zatvorili su svoja vrata. Od novembra noćni klub i nekoliko lokala, koji rade samo u večernjim satima, više ne rade, dok su restorani i kafići svedeni na 10 do 20 odsto poslovanja jer sa trenutnim merama predostrožnosti nije moguće raditi, poručuju u Udruženju ugostitelja Aranđelovca.

„Uprkos svemu, obavezni smo da plaćamo namete 100 odsto, a na sve to zadržali smo radnike za koje smo dobili minimalce, i za njih imamo obavezu prema državi da plaćamo porez. Prosto je nemoguće ispuniti takve uslove sa ovakvim poslovanjem, poštujući mere koje su nam nametnute“, kaže za Biznis.rs član odbora ovog udruženja Miloš Kuveljić.

Prema njegovim rečima, propisane mere utiču na rad 180 ugostiteljskih objekata u Aranđelovcu koji zapošljavaju oko 400 radnika, a ako se uzme u obzir da svaki radnik živi u četvoročlanoj porodici, onda se dolazi do broja od 1.600 članova porodica.

„Kad spojite i ostale delatnosti kao što su muzičari, fotografi, butici, frizeri i drugi preduzetnici, brojimo oko 10.000 članova porodica koji su ugroženi, a mnogi na ivici egzistencije“, navodi on i dodaje da je udruženje jednoglasno donelo odluku i pozvalo nekoliko članova Kriznog štaba na ostavku i punu odgovornost.

„Nije nam jasno kako to, primera radi, Lidl može da ima 5.000 posetilaca u jednom danu, a frizerski salon, koji bi mogao da ima dve ili tri mušterije, ne može. Ugostiteljima je zabranjeno da rade, dozvoljena je dostava, a McDonald’s može da radi šaltersku prodaju, kao i pumpe kafe za poneti. Iz tog razloga pozivamo Krizni štab, da nam objasni po kom kriterijumu donose takve mere, i pozivamo na odgovornost u vezi istih“, kaže Kuveljić.

Kako napominje naš sagovornik, oni nisu protivnici mera, ali ako one važe za sve. „Ako nam se zabranjuje pravo na rad, onda nismo dužni da plaćamo porez i tražimo da nam se na neki način otpišu ili odlože porezi na minimalce koji su izdvojeni kao pomoć za radnike jer na ovakav način nije moguće ispoštovati obaveze prema državi“, kaže Kuveljić.