Tokovi doznaka u 2021. godini beleže rast od 7,3 odsto

Doznake upućene u zemlje nižeg i srednjeg nivoa dohotka ove godine su porasle za 7,3 odsto i dostigle vrednost od 589 milijardi dolara, saopštila je Svetska banka (SB), uz napomenu da je ovaj trend rasta veći od predviđenog.

Kako se navodi u saopštenju trend slanja doznaka se pokazao otpornim uprkos globalnoj recesiji izazvanoj korona virusom, jer je, osim ovogodišnjeg znatnog porasta, prošle godine zabeležio pad od samo 1,7 procenata.

U izveštaju objavljenom u sredu, SB o migracijama i razvoju, iznosi se očekivanje da će tokovi doznaka ka zemljama nižeg i srednjeg nivoa dohotka, osim Kine, drugu godinu zaredom prevazići zbir priliva stranih direktnih investicija (SDI) i inostrane razvojne pomoći (IRP).

„Tokovi doznaka koje šalju migranti predstavljaju značajnu dopunu državnim programima gotovinskih transfera u cilju pomoći porodicama suočenim sa ekonomskim teškoćama tokom krize izazvane Covidom-19“, rekao je Mihal Rutkovski (Michal Rutkowski), direktor Svetske banke za socijalnu zaštitu i zapošljavanje.

Prema njegovim rečima, jakom rastu doznaka doprinela je rešenost migranata da pomognu svojim porodicama u vreme oskudice, potpomognuti ekonomskim oporavkom u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), uz programe fiskalnih podsticaja i podrške zapošljavanju.

Ističe se da je oporavak izlaznih doznaka u zemljama članicama Saveta za saradnju u Persijskom zalivu (GČ) i Rusiji potpomognut i rastom cena nafte i posledičnim ubrzanjem privredne aktivnosti.

Doznake su, navode iz SB, porasle u većini regiona u svetu, za 21,6 odsto u Latinskoj Americi i na Karibima, 9,7 odsto na Bliskom istoku i u severnoj Africi, osam odsto u južnoj Aziji, 6,2 odsto u podsaharskoj Africi i 5,3 procenta u Evropi i centralnoj Aziji.

Očekuje se da će doznake nastaviti da rastu po stopi od 2,6 odsto u 2022. godini, u skladu sa globalnim makroekonomskim projekcijama, navodi se u izveštaju Svetske banke.

Pritom se ukazuje, da ponovni rast broja slučajeva Covida-19 i ponovno uvođenje ograničenja kretanja predstavljaju najveći negativni rizik po izglede za globalni rast, zaposlenost i doznake upućene zemljama u razvoju.

Postepeno ukidanje fiskalnih podsticaja i programa podrške zapošljavanju, bi takođe moglo da umanji dotok doznaka, zaključuje se u ovom izveštaju.