Toplotni talasi ugrožavaju zdravlje stanovnika zapadnoevropskih zemalja

Najlepše uspomene iz detinjstva za većinu Španaca jesu duge sijeste i igre na ulici u blizini baka koje su ispred svojih kuća iznosile stolice na rasklapanje čim sunce počne da zalazi, provodeći tako najhladnije sate leta u razgovorima sa svojim prijateljima i komšijama.

Ova tradicija poznata kao “charla al fresko”, odnosno “ćaskanje u hladovini”, je toliko integrisana u svakodnevnicu da su prošle godine meštani sela u Andaluziji zatražili da dobije UNESCO status kao nematerijalna kulturna baština. Gradonačelnik sela je izjavio da je tradicija ugrožena zbog sve veće upotrebe društvenih mreža, koje podstiču ljude da vreme provode sa telefonom ili računarom umesto da učestvuju u pravom razgovoru, piše Bloomberg.

Ovog leta, rekordno visoke temperature pokazuju da društvene mreže nisu jedina pretnja starim evropskim tradicijama. Vrućine koje ne jenjavaju čak ni noću sprečavale su bake iz mnogih sela u Španiji da izađu iz kuće.

Najgori toplotni talas ikada zabeležen zahvatio je zapad kontinenta, pa se mnoga društvena dešavanja, poput vašara i festivala u selima širom Francuske i Velike Britanije nisu održala kako bi njihovi stanovnici bili zaštićeni od temperatura opasnih po život.

Ništa od toga nije novost u Sevilji, gde stanovnici svoje domove leti ne napuštaju do 20 časova, a lokalni festivali se otvaraju tek oko 22 časa. Izgrađen u srednjem veku na obalama reke Gvadalkivir, ovaj španski grad redovno beleži temperature iznad 40 stepeni Celzijusa u toku jula i avgusta. Situacija bi mogla da postane gora kako planeta bude postajala toplija, pri čemu naučnici očekuju da će u periodu između narednih pet i deset godina temperature u toku leta biti iznad 50 stepeni više dana zaredom.

“Naša dužnost je da preduzmemo mere kako bismo izbegli scenario u kome bi život u gradu postao nemoguć”, rekao je gradonačelnik Sevilje Antonio Munjoz (Antonio Muñoz), dodajući da je neophodno da se razvije plan kojim će efekti klimatskih promena biti ublaženi.

Talas vreline “Zoe”, koji je pripada trećoj i najekstremnijoj kategoriji klimatskih prilika, stigao je Sevilju krajem jula. Minimalne temperature u tom periodu su bile 30, a maksimalne 43 stepena Celzijusa.

Neprofitna organizacija Adrienne Arsht-Rockefeller Foundation Resilience Center pokrenula je inicijativu prema kojoj će svaki toplotni talas koji bude imenovan (u ovom slučaju Zoe) podstaći vlasti da donesu mere kao što su otvaranje gradskih bazena i vodenih parkova, ili angažovanje zdravstvenih radnika koji bi obilazili najugroženije.

“Vrućina ubija više ljudi od bilo koje druge klimatske nepogode, ali ne mora biti tako. Njena tiha i nevidljiva priroda čini da mnogi ne shvataju koliko je situacija ozbiljna”, izjavila je direktorka organizacije Arsht-Rock Kejti Bogman Meklaud (Kathy Baughman McLeod).

Adaptiranje na visoke temperature neće biti dovoljno. Sa trenutnim nivoima emisija i najnovija politika borbe protiv klimatskih promena, očekuje se da će globalne temperature porasti između 2,4 i 2,7 stepeni Celzijusa do kraja veka, u odnosu na prosek iz perioda pre industrijalizacije, navodi neprofitna organizacija Climate Action Tracker.

Odgovor Sevilje na ovakve prognoze je “CartujaQanat”, projekat vredan oko pet miliona evra čiji je cilj da se na ulici smanji temperatura za 10 stepeni. Evropska unija finansira 80 odsto ovog projekta, koji će početi da se realizuje u oktobru. Njime će rukovoditi gradska skupština, a oslanjaće se na institucije kao što je Univerzitet u Sevilji.